Uprkos posledicama aktuelne pandemije, ulaganja u morske, ili takozvane ofšor vetroparkove su u prvoj polovini 2020. porasla za neverovatnih 319% na 35 milijardi dolara, u poređenju sa istim periodom prošle godine
Prema najnovijem izveštaju udruženja ”Renewable UK“ o ulaganjima u morske vetroparkove tokom poslednjih 12 meseci, svetski rekorder je Velika Britanija, na drugom mestu je Kina, a na trećem SAD za koje se, međutim, ocenjuje da sve više zaostaju u ovoj trci.
Na listi deset najvećih ulagača u ofšor vetroparkove slede Nemačka, Tajvan, Holandija, Irska, Poljska, Danska. Iako je primetno da raste konkurencija zemalja iz azijsko-pacifičkog regiona, Evropa i dalje dominira u ovom sektoru.
Na listi deset najvećih ulagača u ”ofšor“ vetroparkove slede Nemačka, Tajvan, Holandija, Irska, Poljska, Danska i Vijetnam.
No, trenutno najambiciozniji projekat u svetu počeo je da se realizuje u Danskoj. Reč je o izgradnji veštačkih ostrva koja će se napajati strujom iz vetroparkova na moru ukupne snage od najmanje 10 gigavata, što je ekvivalent potrošnji 10 miliona evropskih domaćinstava. Procenjuje se da će ukupni troškovi izgradnje iznositi između 26,7 i 40,1 milijardi evra, a najveći deo bi trebalo da obezbede privatni investitori.
Vetar otvara nova radna mesta
Uprkos pobrojanim i drugim projektima, Evropska komisija upozorava da trenutni nivo ulaganja u morske vetroparkove nije dovoljan. Da bi EU ispunila energetske ciljeve koje je postavila do 2050. godine, potrebno je da do tada obezbedi između 230 i 450 GW struje iz morskih vetroparkova. To znači da godišnje instalira sedam GW novih ”ofšor“ kapaciteta do 2030. godine, sa porastom do 18 GW godišnje do 2050. godine.
Međutim, trenutni kapaciteti novih postrojenja, kao i nivo investicija su daleko ispod toga. U poslednjem izveštaju organizacije ”World Forum Offshore Wind“ se navodi da posebno zabrinjavaju događanja na ovom tržištu u Nemačkoj. Ova evropska zemlja je bila ”motor“ industrije vetra u Evropi, ali su promene u regulativi usporile ulaganja u prioobalne vetroelektrane, a najave o novim investicijama ne obećavaju da će se one značajnije povećati ni naredne godine.
Međutim, ulaganja u morske vetroelektrane u aktuelnoj krizi dobijaju novi značaj – kao mogućnost masovnog zapošljavanja u vreme masovnog otpuštanja. Prema prognozama Globalnog saveta za energiju vetra iz septembra ove godine, ako bi se do 2024. godine širom sveta instaliralo 51 GW nove snage u priobalnim vetroparkovima, to bi ozbezbedilo oko 900.000 novih, dobro plaćenih radnih mesta.
Raste brzina vetra u svetu
Pored tehnološkog napretka, na poboljšanje rada vetroparkova je uticala i povećana brzina vetra u celom svetu, navodi se u novoj studiji britanskih naučnika, objavljenoj u časopisu ”Nature Climate Change“.
Vetar je sve slabije duvao od osamdesetih godina prošlog veka do 2010. godine, kada se trend preokrenuo. Od tada vetar ubrzava i to tri puta većom brzinom nego što se ona smanjivala u prethodnom periodu.
Naučnici različito tumače uzroke ovakvih promena, ali su saglasni da će sadašnje ubrzanje potrajati barem narednih desetak godina.
BiF
