Srpska konditorska industrija ostvarila je rekordne rezultate i u 2016. godini. Statistika pokazuje da je izvoz slatkiša iz naše zemlje tokom prošle godine skočio za 20%, dok je uvoz opao.
Prevedeno u novac, srpska konditorska industrija plasirala je u druge zemlje robu vrednu 150,6 miliona dolara, dok je godinu dana pre toga brojka bila 128 miliona.
Zabeležen je rast izvoza svih vrsta konditorskih proizvoda, a najviše, za 24%, izvoz keksa, biskvita i vafli, dok je plasman čokolada i bombona skočio za 18%.
Kako kaže Saška Biorčević, samostalni savetnik u Udruženju za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), prozivodnja konditora predstavlja jedan od najzdravijih delova naše prehrambene industrije.
Izvozimo trećinu proizvedenih slatkiša
– Kapaciteti ove grane su veći od domaćih potreba, pa oko trećina godišnje proizvodnje ide u izvoz. Primenjuju se evropski standardi i postignut je evropski kvalitet proizvoda sa stalnim ulaganjima u nove tehnologije i širenje asortimana. Za sada najveće tržiste su i dalje republike bivše SFRJ, gde stalno dominira Bosna i Hercegovina – objašnjava Biorčević.
Bojan Radun, generalni direktor Bambija, jednog od najvećih srpskih izvoznika slatkiša, kaže za Blic da izvozni rezultati govore u prilog snazi konditorske industrije Srbije, koja iz godine u godinu raste.
– Od svih tržišta regiona, na tržištu Srbije je najveći intenzitet konkurentske borbe lokalnih, regionalnih i multinacionalnih kompanija. To je kod jakih igrača u konditorskoj industriji Srbije razvilo konkurentske prednosti, koje poslednjih godina dolaze do izražaja, pre svega u izvozu u zemlje regiona – navodi Radun, čija je kompanija prošle godine zabeležila rast izvoza od 20%.
Rast prodaje na svim tržištima u regionu
Još jedan veliki izvoznik je i kompanija Soko Štark, koja posluje u sastavu Atlantic grupe. Matjaž Vodopivec, direktor strateškog poslovnog područja Slatko i slano u okviru ove grupacije, kaže da je jedini način da proizvođači u zemlji ili regionu pariraju multinacionalnim kompanijama neka komparativna prednost i zato je jedini pravi odgovor iskoristiti snagu i prepoznatljivost sopstvenih brendova i razvijati nove.
– Dugoročne ambicije su prvenstveno usmerene na dalji rast u regionu. Naši proizvodi su prisutni na svim kontinentima, ali količine koje izvozimo van regiona su manje i uglavnom su namenjene potrošačima koji su poreklom odavde. S druge strane, regionalno tržište poznajemo do detalja u svim segmentima, troškovi transporta nisu veliki, a imamo podršku u velikom distributivnom lancu naše grupe – ističe Vodopivec i dodaje da je srednjoročni plan da izvoz Soko Štarka prevaziđe prodaju na domicilnom, srpskom tržištu, odnosno da premaši 50% ukupne godišnje proizvodnje – objašnjava Vodopivec.
Na pitanje koliko ima istine u tome da proizvodi iz Srbije teže prolaze u nekim državama u komšiluku, on odgovara da je statistika najpouzdaniji pokazatelj, a ona pokazuje rast prodaje na svim tržištima u regionu.
