Voćarstvo u Vojvodini doživljava pravu ekspanziju. Posle širenja plantaža jabuka, trešnja kao voćna vrsta postaje sve interesantnija domaćim proizvođačima.
Zahvlajujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu na Rimskim šančevima je podignut moderan zasad trešanja kojem gazduje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Tamo je održan i Dan trešnje.
Direktor Departmana za voćarstvo Zoran Keserović kaže da je trešnja interesantna voćna vrsta i veoma perspektivna.
“S obzirom na to da joj pogoduju agro-ekološki uslovi našeg terena, mogu se ostvariti i veći prinosi od sadašnjih, koji iznose oko 30.000 tona. Za savremene zasade trešnje, Poljoprivredni fakultet opredelio se i zbog toga što je ta voćna vrsta deficitarna u svetu, a vrlo je tražena”, kaže Keserović.
Savremeni zasadi trešnje podignuti su zahvaljujući finansijskoj pomoći Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, a resorni sekretar Branislav Bogaroški, kaže da je do sada iz budžeta izdvojeno 700 miliona dinara samo za protivgradne mreže, i da pored subvencija za intenzivnu proizvodnju, Sekretarijat finansira i nabavku preradnih kapaciteta.
“Mi smo samo do sada već iz budeta izvojili 70 miliona dinara za nabavku hladnjača a planiramo da kroz rebalans obezbedimo još 40 miliona”, kaže Bogaroški.
Srbija do 2009. nije izvozila trešnje, ali je u 2010. i 2013. godini ostvarila prihod od 10,5 miliona dolara, dok se u 2015. očekuje zarada od 7,5 miliona dolara. Kako nam je profesor Keserović rekao, ideja je da se intenzivira proizvodnja trešnje, kako bi naša zemlja za 5-6 godina postala treći izvoznik te voćne vrste u Evropi.
