”Sve odluke o poslovanju Azotare donošene su na sednicama Upravnog odbora preduzeća, a svi ugovori su pre potpisivanja prošli proceduru u nadležnim stručnim službama”, izjavio je juče pred Specijalnim sudom Mihajlo Grujić, bivši zamenik direktora HIP-a Azotara Pančevo, državne kompanije za proizvodnju mineralnih đubriva za poljoprivredu.
Grujić, koji je jedan od osumnjičenih za zloupotrebu položaja u vezi s prodajom regresiranog đubriva od jula 2009. do avgusta 2011. godine, juče je u nastavku suđenja negirao sve optužbe. Tvrdeći da su stručne službe u Azotari, poštujući propise, analizirale sa svih aspekata, komercijalnog, finansijskog, ekonomskog i pravnog, poslovne ugovore i parafirale ih, Grujić je naglasio da je Upravni odbor tek posle takve procedure odlučivao o usvajanju, odnosno potpisivanju ugovora.
Po njegovim rečima, s obzirom na to da Azotara do 2009. godine nije trgovala regresiranim đubrivom, njen menayment u tome nije imao iskustva pa su im, kako je naveo, orijentir bile kompanije koje su bile dugo u tom poslu.
– Reper nam je bio način poslovanja i tehnika firme ”Viktorija logistik grup” – napomenuo je okrivljeni.
Grujić je rekao da je vlasnika konsultantske kuće „CES Mekon”, sada okrivljenog Zvonimira Nikezića, angažovala država u vezi s restukturiranjem Azotare, što je, kaže, zaključio prisustvujući poslovnom sastanku u julu 2009. godine, na kojem je upoznao Nikezića i saznao da je on imao zaključen ugovor s Vladom Srbije.
Ranije na suđenju, optužbe je odbacio i okrivljeni nekadašnji predsednik Upravnog odbora Azotare Radosav Vujačić.
Odbranu su do sada izneli i bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin, osumnjičen u vezi s izmenama Uredbe o načinu regresiranja mineralnih đubriva iz 2009. godine, i okrivljeni Zvonimir Nikezić, vlasnik konsultantske kuće „CES Mekon“ koja je bila glavni konsultant HIP-a Azotara u restrukturiranju. Svi okrivljeni su prilikom izjašnjenja negirali optužbe. Postupak se vodi po dve objedinjene optužnice kojima je obuhvaćeno 43 okrivljenih, među kojima je najviše rukovodilaca u privatnim poljoprivrednim firmama koje su kupovale đubrivo. U optužnici su iznete sumnje da je đubrivo po subvencionisanim cenama stizalo i do kupaca koji nisu imali pravo na korišćenje buyetskog novca namenjenog poljoprivrednim proizvođačima, te da je time pričinjena šteta i državi i Azotari.
Uredbom je bilo predviđeno da subvencije mogu koristiti registrovana poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge.
Dnevnik
