Vlada Srbije predložila je pomeranje roka za izdavanje integrisanih dozvola velikim zagađivačima do kraja 2024. godine, saopštio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). RERI navodi da čak 181 postrojenje u Srbiji nema tu dozvolu kojom se reguliše i sprečava zagađenje životne sredine
RERI napominje da su integrisane dozvole važne jer obezbeđuju zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađenja, sprečavaju zagađenja i primenjuju najbolja tehničkih rešenja u zaštiti životne sredine. Te dozvole obezbeđuju i da veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i ne nanose štetu zdravlju ljudi.
Integrisanu dozvolu, kako se dodaje, nema ni jedna termoelektrana Elektro-privrede Srbije (EPS), ni jedno postrojenje kompanije Ziđin u Boru, kao ni železara Smederevu, koji su među najvećim zagađivačima u Srbiji.
RERI ocenjuje da to pokazuje kako Srbija nema kapacitet da sprovede propise koje sama donosi, jer je jedan rok već istekao krajem prošle godine. “Predlog izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine bez javne rasprave je upućen Narodnoj skupštini i to je jasnan signal zagađivačima da zakoni za njih ne važe”, dodaje se u saopštenju.
Priprema i obrada zahteva za integrisanu dozvolu je zahtevan postupak jer je za to potrebna ozbiljna priprema, stručnjaci i pribavljanje brojnih uslova i odobrenja i to je razlog, kako se objašnjava, što tu obavezu imaju samo veliki zagađivači u skladu sa prirodom svog posla. “Sve je to obaveza koja je propisana zakonom, čega su i nadležni organi i kompanije na koje se zakon primenjuje svesni već 18 godina”, dodaje se u saopštenju.
Sa druge strane i država treba da obezbedi administrativne i stručne kapacitete za obradu zahteva za izdavanje integrisanih dozvola, ali već skoro dve decenije ne čini ništa da poveća broj službenika koji izdaju te dozvole.
RERI ocenjuje da Vlada Srbije ne zna odgovor na pitanje kako će otkloniti probleme koji su je sprečavali da sav taj posao odradi u ranije zacrtanim rokovima. Vlada je ranije pravdala sličnim razlozima za kašnjenja. RERI smatra da bi svi problemi mogli da se otklone “jednostavnom primenom zakona”.
Ministarstvo zaštite životne sredine je izradilo preliminarni spisak postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole i na njemu se nalazi 227 postrojenja. Do danas je, kako se navodi u analizi efekta zakona, izdato svega 46, pa trenutno 181 postrojenje nema neophodne dozvole za rad. Zakonom o zaštiti životne sredine propisano je da inspektor prilikom inspekcijskog nadzora utvrdi da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti i on ima širok spektar ovlašćenja kojima otklanja nezakonitosti.
Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja propisano je da rad postrojenja i obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup za koji je predviđena kazna od 150.000 do 3.000.000 dinara, a za odgovorno lice od 30.000 do 200.000 dinara.
RERI je podneo pet zahteva za vanredan inspekcijski nadzor, kao i dve prijave za privredni prestup protiv odgvornih i napominje da se produženjem rokova u korist velikih zagađivača obesmišljava pravni i ustavni poredak Srbije.
