Moramo se okrenuti izvozu ka arapskim zemljama gde je stanovništvo pretežno islamske veroispovesti. Mi više ne možemo da se oslonimo na izvoz ka Turskoj, jer tamo nismo rado viđeni dobavljači, kažu stočari
Oko 500 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji od maja prošle godine do sada razmenilo je oko 6.000 junadi za merkantilni kukuruz koji im je država obezbedila iz Državnih robnih rezervi. Treći krug te razmene završen je pre nekoliko dana, a za preradu je ‘otišlo’ oko 3.000 junadi.
Zlatan Đurić iz Unije poljoprivrednika u Sremskoj Mitrovici kaže da su stočari u toj uniji veoma zadovoljni i da im je ova pomoć značajna s obzirom na to da je izvoz junadi onemogućen, te plasman stavljen pod znak pitanja, a ponuda junadi na srpskom tržištu postaje sve veća. “Razmenili smo junad po najvišim cenama, veće ne postoje ni u Evropskoj uniji. Nismo bili uslovljeni ni starosnom granicom ni polom životinje, bilo je puno problema i natezanja, ali se sve dobro završilo. Ipak, moraćemo da ‘pritiskamo’ ministarstvo da se ovo ponovi dok ne nađemo odgovarajućeg kupca i ne krenemo u izvoz”, navodi Đurić.
Ovu razmenu iniciralo je pre godinu dana udruženje “Agroprofit” iz Novog Sada koje ima Proizvodnu grupu odgajivača tovnih rasa. Nezadovoljno pojedinim uslovima, ovo udruženje uputilo je u toku prošle godine Direkciji za robne rezerve zahtev za izmenu tih uslova javnog poziva. Kako kažu u ”Agroprofitu”, svi predlozi su prihvaćeni, a poljoprivrednici su zadovoljni. “U prvom krugu razmene imali smo 17 kg merkantilnog kukuruza za jedan kilogram žive mere junadi, a sada u poslednjem, s obzirom na to da je cena kukuruza porasla, taj paritet je korigovan na 16,90 kg za jedan kilogram žive mere junadi. U odnosu na prodajnu cenu koju su stočari ostvarili prodajući kukuruz, uspeli su da za kilogram junadi ostvare cenu od 2,10 do 2,35 evra. To je najveća cena u regionu. Kada se sve sabere, poljoprivrednici su zadovoljni”, navodi Čedomir Keco iz ovog udruženja.
Iako je pritisak na tržište, smatra, ublažen, pitanje prodaje junadi i dalje nije u potpunosti rešeno. Između 12 i 15 hiljada junadi ostalo je da čeka svog kupca. Rešenje je, kaže, izvoz. “Moramo se okrenuti izvozu ka arapskim zemljama gde je stanovništvo pretežno islamske veroispovesti. Mi više ne možemo da se oslonimo na izvoz ka Turskoj, jer tamo nismo rado viđeni dobavljači. Moramo da se oslobodimo priče i kalkulacije da Turska može da nas spasi i mislim da ne postoji nijedan znak da taj izvoz može da se nastavi”, kaže Keco i ističe da moramo da učinimo sve da uđemo na tržište Egipta, Alžira, UAE i da se definiše šta će naša saradnja u narednih nekoliko godina biti sa Kinom.
