Vraćanje imovine oduzete od starih vlasnika posle Drugog svetskog rata ulazi u završnicu. Nekadašnji vlasnici, odnosno njihovi naslednici mogu da upišu svoje ime na oko 95 odsto poslovnih objekata i stambenih zgrada, kuća i stanova, kao i na oko 60 odsto poljoprivrednog zemljišta, koje su potraživali od države
U Vojvodini je bilo problema oko vraćanja imovine sa zakupcima državnog zemljišta. ”Rešili smo pitanje vraćanja imovine stranim državljanima, pre svega Nemcima i Mađarima. Napravili smo značajan pomak. Neki moćnici na terenu, vlasnici kompanija koje drže državnu zemlju u zakupu, smatrali su da je to njihova zemlja i pokušavali su da ospore imovinu koja je vraćena nekadašnjim vlasnicima. Drugi državni organi se time bave. Sve se rešava u okviru državnih organa i to je meni razlog za optimizam. Ako se nešto rešava izvan sistema to znači da sistem ne funkcioniše”, objašnjava Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Kada je reč o novčanom obeštećenju još nije utvrđen koeficijent na osnovu koga će biti isplaćena imovina, koja ne može da se vrati u naturalnom obliku. Uveliko se radi na metodologiji za obračun plaćanja tih nepokretnosti, među kojima je i 900 preduzeća za koja postoje zahtevi za restituciju.
Sekulić kaže za Politiku da razloga za odlaganje više nema i da će isplata akontacije početi sledeće godine, a emitovanje obveznica od 2021. godine.
”Za narednu godinu je u budžetu opredeljeno milijardu dinara ili osam miliona evra za restituciju. To je tačno onaj iznos koji je moguće isplatiti na osnovu naših rešenja. Čekamo usvajanje uredbe da bi bilo moguće novčano obeštećenje obveznicama. Potrebno je da se odrede koeficijenti. Isplata akontacije, koja iznosi 10 odsto utvrđenog iznosa za obeštećenje, počeće u martu sledeće godine. Emitovanje obveznica kreće godinu dana kasnije. Opšti rok dospelosti obveznica koje se isplaćuju na jednake godišnje rate je 12 godina”, kaže Sekulić.