Orezivanje voćnjaka prvi je i najvažniji posao u godini. Bez pravilnog reza nema zdrave krošnje, niti sigurnog i kvalitetnog roda
Zimski period je vreme kada se voćke pripremaju za novi ciklus, a u Donjem Vrtogošu kod Vranja voćnjaci ovih dana bukvalno dobijaju novi izgled – krošnje se oblikuju, proređuju i ”otvaraju“ za proleće.
Iskusni orezivači kažu da svaki dolazak u voćnjak počinje procenom: najpre se pogleda stanje sadnice i krošnje, pa se tek onda odlučuje šta ide „napolje“. Suština je u proređivanju – da stablo ne bude pregusto, jer tada strada i kvalitet i zdravlje. U praksi to znači uklanjanje grana koje se ukrštaju, koje zasenjuju unutrašnjost krošnje, kao i onih koje su bolesne ili oštećene. Cilj je da voćka dobije dovoljno svetla i vazduha, da se smanji rizik od bolesti i da se rod ravnomernije rasporedi, prenosi RTS.
Stručnjaci podsećaju da rezidba utiče na dugovečnost, zdravlje i rodnost biljke, a tip i način rezidbe zavise od voćne vrste i podloge na kojoj je sadnica kalemljena. Važan je i „zanat“: alat treba da bude čist, dezinfikovan i oštar, kako bi rez bio precizan i rana što manja. Preseci treba da budu pravilni, da se ne napravi velika povreda, jer tada voćka sporije zarasta i lakše ulaze infekcije.
Dok se u postojećim voćnjacima krošnje oblikuju, istovremeno se sade i nove sadnice. Zimi i krajem zime zemlja je obično dovoljno vlažna, pa se nakon sadnje često ne mora odmah zalivati, ali se naglašava da sadnice treba da budu zdrave, nezaražene i sertifikovane. Priprema zemljišta je takođe ključna: đubrivo se može dodati, ali uz pravilo da ne sme doći u direktan kontakt sa korenovim sistemom. Kod stajnjaka, voćari često preporučuju razbacivanje po površini, dok se mineralno đubrivo pažljivije raspoređuje – po obodu rupe, nakon zatrpavanja zemljom.
U Donjem Vrtogošu rezidba je oduvek išla zajedno sa kalemarstvom. Međutim, iako će kalemari već od narednog meseca imati više posla, broj ljudi koji taj posao znaju i rade sve je manji: šezdesetih godina prošlog veka u selu je bilo oko 70 orezivača-kalemara, a danas ih je ostalo svega pet. Voćari kažu da se posledice toga ne vide odmah, ali se na kraju pamte – u svakoj krošnji i u svakom rodu.
