Poljoprivrednici se žale da je država zabranom izvoza žitarica, preko njihovih leđa punila robne rezerve. Analitičari smatraju da sistem robnih rezervi u Srbiji nije iskorišćen na pravi način i da ga se država seti samo onda kada joj je potreban, odnosno samo kad “zagusti”
Jedan od glavnih problema su i česte pronevere robnih rezervi. “Robne rezerve su naša poslednja briga. Jednostavno, kad zagusti, onda se i predsednik (Srbije) uključi, pa pokazuje da je napunio rafove. Na kraju se ispostavi da mu skladištari prodaju tu robu, kao što se desilo sa pšenicom u Rumi”, objašnjava za Novu ekonomiju ekspert za poljoprivredu Vojislav Stanković.
Sa druge strane, robne rezerve su tržišni, ekonomski mehanizam koji može značajno da utiče na uspostavljanje ravnoteže ponude i tražnje na tržištu prehrambenih proizvoda. “Mi to ne znamo da koristimo i zato nam je tržište ovako haotično. Ne znamo da balansiramo situacijom i ne znamo da se tržišno ponašamo i vladamo”, dodaje Stanković.
On naglašava da je to osnovna i centralna stvar problema u vezi sa robnim rezervama. Pored toga, postoje ozbiljni nedostaci u situacijama kada se odjednom pojave viškovi u poljoprivrednoj proizvodnji. Robne rezerve bi u svom posedu trebalo da imaju i jedan broj skladišnih kapaciteta, što, kako podseća, sada nije slučaj.
“Raspisuju se tenderi, upošljavaju veliki proizvođači koji imaju silose po Vojvodini. Oni prihvataju tu pšenicu, ali je pitanje kako se ona skladišti, da li se prodaje, preprodaje. U Srbiji je državna imovina svačija i ničija”, naglašava Stanković.
Briga za robne rezerve se dešava samo u trenucima kada država oseti potrebu da mora da se obezbedi prehrambena sigurnost i stabilnost građana. Najveći problem je, kako ocenjuje Stanković, to što država u robnim rezervama nije prisutna u kontinuitetu.
Poljoprivrednici od kojih se otkupljuju proizvodi za robne rezerve tvrde da dosta godina unazad rade ili sa nulom ili sa minusom, da su prezaduženi kod banaka kako bi opstali.
“Glavni problem je mala količina robnih rezervi, robe koju država kupuje za robne rezerve, one su na nivou statističke greške. To nije dovoljno da bi uticalo na cenu proizvoda niti na prehrambenu stabilnost države, niti na bilo šta drugo”, smatra Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
