Ovogodišnja berba maline u Srbiji mogla bi da donese jedan od najslabijih prinosa poslednjih godina, dok proizvođači očekuju višu početnu cenu zbog manje ponude na domaćem i svetskom tržištu
Ovogodišnji rod maline u Srbiji mogao bi, prema sadašnjim procenama, da iznosi do 15.000 tona, što je višestruko manje u odnosu na rekordne godine, izjavio je predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović.
„Ako ne bude vremenskih nepogoda, ukupan rod u Srbiji bi, prema sadašnjem stanju zasada, mogao da bude do 15.000 tona i to će biti dobar prinos, s obzirom na to da je prošlogodišnja suša oštetila mlade izdanke i da su ostali kratki“, rekao je Radović za Betu.
Berba bi, prema njegovim rečima, u ravničarskim predelima trebalo da počne za 15 do 20 dana, dok se u brdskim krajevima očekuje za oko mesec dana.
Proizvođači očekuju višu cenu, ali upozoravaju na zapuštene zasade
Radović navodi da će otkupnu cenu odrediti ponuda i tražnja, ali očekuje da će ponuda na svetskom tržištu ove godine biti manja, jer je mraz u Poljskoj uništio deo zasada.
„Očekujemo da početna, akontna otkupna cena bude 550 dinara po kilogramu, a da konačna cena bude obračunata kada se malina izveze. Nadamo se da će biti viša od početne“, rekao je Radović.
On je podsetio da je prošle godine akontna cena iznosila 450 dinara, dok je konačan obračun bio od 600 do 620 dinara po kilogramu.
Prema njegovim rečima, malina je u Srbiji, prema registru strukture poljoprivrednih useva, prijavljena na oko 24.000 hektara, ali je realna površina znatno manja i iznosi između 10.000 i 11.000 hektara. Radović tvrdi da su u evidencijama na mnogim površinama prijavljivani zasadi maline iz različitih razloga, između ostalog i zbog subvencija.
Jedan od velikih problema proizvodnje ostaje nedostatak navodnjavanja. Radović ocenjuje da se navodnjava svega oko dva odsto zasada, jer je u brdskim područjima, gde se malina najviše gaji, voda često nedostupna, dok je primena sistema kap po kap otežana zbog konfiguracije terena.
Na slabiji rod ukazuje i predsednik Saveza udruženja „Srpska malina“ Milutin Živković, proizvođač iz okoline Nove Varoši. On kaže da će od 50 ari pod malinom dobar rod imati samo na oko 20 ari, dok je na delu zasada stanje osrednje, a na preostalim površinama roda gotovo da nema.
„Smanjio sam površinu pod malinom sa 90 na 50 ari, jer je cena jedne godine dobra, a druge loša i ne mogu više da se svađam sa otkupljivačima“, rekao je Živković.
Prema njegovoj oceni, slična situacija je i kod drugih proizvođača, posebno tamo gde zasadi nisu održavani u godinama kada je otkupna cena bila ispod troškova proizvodnje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. godini proizvela 82.577 tona malina, što je oko 35 odsto manje nego u rekordnoj 2018. godini, kada je proizvodnja iznosila 127.010 tona.
