Kukuruz je do sada skinut sa 40 odsto zasejanih površina, berba napreduje sporije nego prethodnih godina, ali situacija nije alarmantna.
Očekuje se rekordan rod kukuruza od osam miliona tona, kao i apsolutni prosečni prinosi između 7,8 i 8 tona po hektaru, što do sada u Srbiji nismo imali, kazao je direktor udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković.
“Ono što je dobro, mi sigurno ove godine nećemo imati problema sa aflatoksinom. Sve analize koje smo uradili pre berbe i one koje smo uradili na 120.000 tona koliko je utovareno u ovom periodu i pripremljeno za izvoz, bile su bez ikakvih ozbiljnijih primedbi”, istakao je Saković, dodajući da je sadržaj aflatoksina znatno ispod dozvoljenog u EU.
On je objasnio da skidanje kukukuruza kasni jer su sami proizvođači izbegavali da beru, jer su čekali da što veći procenat vlage “ode” na samoj njivi, kako ne bi plaćali izuzetno visoke troškove susenja.
“To jeste usporilo berbu, ali sa druge strane, evo imamo sada dane iza nas i pred nama bez kiše i to će pomoći, da to što smo propustili verovatno i da nadoknadimo”, kazao je taj stručnjak.
Kombajni su na njivama i u ovom periodu se ozbiljno radi, rekao je Saković, upozorivši da treba očekivati određene probleme u kapacitetima sušara, a u jednom trenutku i silosa. On je rekao da je javljanje takvog “uskog grla” u obradi i smeštanju kukuruza moguće u slučaju da vremenske prilike budu povoljne i da berba teče u kontinuitetu, a taj problem će biti manje izražen ako kiše budu prekidale radove.
Naime, u međuvremenu dok se usevi osuše, već ubrani kukuruz će naći put ili do kupca na domaćem tržištu ili do izvoznika, što bi donekle rasteretilo bar taj “silosni” deo, naveo je Saković.
Kada je reč o setvi pšenice, Saković je kazao da ona traje već mesec dana, opet sa određenim zakašnjenjem zbog vremenskih prilika.
“U ovom trenutku moglo bi se reći da smo pšenicom zasejali oko 400.000 hektara, što bi trebalo da bude negde oko 60 odsto planiranih ukupnih površina”, rekao je Saković.
On je ukazao da i kod setve pšenice nešto malo kasnimo u odnosu na prethodne godine. “Jeste da optimalni rokovi ističu, ili su istekli, ali kod nas poslednjih desetak godina, uobičajeno je da se seje ceo novembar, pa čak i deo decembra”, rekao je Saković.
I pšenica se seje podjednako na onim njivama na kojima su bili suncokret, soja i kukuruz , tako da je tih oko 600.000 hektara koje očekujemo da bude pod pšenicom, već sada, da uslovno kažem, slobodno, naveo je Saković.
Tanjug