Ministar privrede Srbije Željko Sertić izjavio je da je pad ruske rublje gotovo zaustavio srpski izvoz u Rusiju, posle prošlogodisnjeg porasta.
“Zbog pada vrednosti rublje mi sad imamo gotovo zaustavljen izvoz. I pitanje je kako će nam ova godina proteći”, rekao je na skupu “Beogradski dijalozi” objasnjavajući kako na ekonomiju male zemlje kao što je Srbija mogu da utiču geopoliticki događaji.
Sertić je napomenuo da su geoplitička dešavanja u prošloj godini uticali na porast izvoz poljoprivrednih dobra u Rusiju na 307 miliona dolara sa 186 miliona koliko je bio u 2013.
“Znači neke svari ne zavise od nas. Sad je trebalo, da smo nastavili po ton, da ove godione idemo na 350 – 400 miliona dolara izvoza. Ali, sad je je pitanje koliko će to biti. Sad pricamo o poljoprivredu, ali sve druge delatnosti imaju problem”, rekao je on.
Srpski ministar privrede je istakao da veoma često međunarodna ekonomija, geostrategija i geopolitika utiču na malu zemlju kao što je Srbija, jer, kako je objasnio, domaća privreda ne može brzo de se prekomponuje i da brzo reaguje.
“Mi ne možemo da reagujemo. Imamo svega oko 1.500 sposobnih preduzeća za izvoz”, rekao je Sertić, ocenjujući da država mora da pomogne ta preduzeća u izvozu kako bi mogla da brzo reaguju na geopolitička dešavanja u svetu na ekonomskom planu.
Da je pad ruske rublje gotovo zaustavio srpski izvoz u Rusiju potvrdio je i ministar trgovine Rasim Ljajić. Prema njegovim rečima, na manji izvoz iz Srbije u Rusiju najviše je uticala oscilacija ruske valute i povećana ponuda na to tržište iz Kine i Južne Amerike, posebno mesa, mleka i mlečnih proizvoda.
“Ovo su dva osnovan razloga koja su uticala da imamo nešto manji izvoz ovih proizvoda na tržište Ruske Federacije nego što je bilo očekivano”, kazao je on novinarima u pauzi okruglog stola o kvalitetu kao sredstvu za dostizanje liderske pozicije na tržištu.
Ljajić je dodao da je treći faktor zbog koga nije došlo do očekivanog izvoza iz Srbije u Rusiju i reesksport robe iz zemalja EU na rusko tržište, navodeći primer jabuka iz Poljske koje su se pojavile na ruskom tržištu po ceni od 15 centi za kilogram što proizvođači iz Srbije nisu mogli da postignu.
On je naglasio da je uprkos svim ovim problemima, izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda iz Srbije na rusko tržište u 2014. za nekih 67 odsto veći nego u 2013.
“Sada ponovo imamo informacije da postoji pojačana potreba i tražnja na tržištu Rusije za svinjskim mesom jer ruski dobavljači nisu zadovoljni kvalitetom tog mesa koje je uvezeno iz Kine zbog mirisa na ribu pošto su svinje hranjene ribljim brašnom pa je došlo do otkazivanja nekih isporuka”, kazao je srpski ministar trgovine.
Prema njegovim rečima, za smanjeni plasman druge robe iz Srbije na tržište Rusije isključivo je najveći krivac oscilacija rublje i neisplativost plasmana robe na to tržište, kao i nesigurnost u naplati.
Kvalitet jedini način da budemo konkurentni
Kvalitet je najjači adut Srbije ukoliko želi da bude konkurentna u svetskoj tržišnoj utakmici, izjavio je danas ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.
On je na okruglom stolu “Kvalitet kao sredstvo za dostizanje liderske pozicije na tržištu”, kazao da je do skora cena bila presudna na tržištu, ali da tako više neće biti slučaj, posebno kada je reč o hrani.
“Moramo staviti akcenat na kvalitet, jer će cena hrane neminovno rasti. Moramo da nudimo kvalitetnu, a ne jeftinu hranu, ali i da ulažemo u brendiranje i marketing”, kazao je Ljajić.
On je naglasio da u trci sa multinacionalnim kompanijama, samo kvalitet, a ne masovna proizvodnja, će pomoći Srbiji da nađe svoj prostor i mesto.
Po njegovim rečima, “prosek” nijednoj zemlji nije pomogao da izađe iz krize i problema, već samo “vrhunsko znanje, stručnost, i kvalitet”.
Ljajić je istakao da je u svetu karakterističan opšti pad kvaliteta hrane, dodavši i da se procenjuje da u zemljama u razvoju oko 30 odsto hrane nikada ne stigne do tanjira.
“Ovo će biti vek borbe za hranu i energiju i toga treba da budemo svi svesni. Kvalitet treba da bude centralna tema svakog ko se bavi proizvodnjom i izvozom, a pritom želi da bude pobednik u tržišnoj utakmici”, kazao je Ljajić.
On je dodao da je Srbija bogata poljoprivrednim resursima, ali se ti potencijali i mogućnosti ne koriste dovoljno.
Ljajić je naglasio da je Srbija druga u svetu po proizvodnji šljiva, četvrta po proizvodnji guščije paštete, sedma po proizvodnji višanja, a deveta po proizvodnji sladoleda i dinja.
On je naveo i da se na listi 10 najvećih izvoznih proizvoda iz Srbije dva poljoprivredna – kukuruz koji je treći u ukupnom izvozu, i maline.
Po njegovim rečima, poljoprivreda donosi suficit u trgovini od oko 1,5 milijardu evra.
Dve trećine izvoza ide u Italiju i Nemačku što govori da Srbija ima proizvod koji može da se plasira na tržište EU.
“Naš najveći problem i razlog što smo tu gde jesmo, su nedostatak kapitala, zastarela tehnologija i to tehnološki pet do šest godina, i nepotpuna iskorišćenost raspoloživih kapaciteta, jer nam uljare rade sa 50 odsto kapaciteta, šećerane sa 20 odsto, klanice sa 30 odsto, a fabrike stočne hrane sa 34 odsto kapaciteta”, rekao je Ljajić.
Ljajić je podsetio da Srbija ima 52 proizvoda sa zaštićenim poreklom, ali da samo tri imaju međunarodni sertifikat.
Beta
