Ministar privrede Željko Sertić izjavio je juče da je u prvom kvartalu ove godine naš izvoz u Rusiju opao za 30 odsto, ali da su u isto vreme porasle isporuke poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za dvadesetak procenata. Sertić je rekao da je do smanjenja izvoza doveo ozbiljan pad rublje u prošloj godini, što je uticalo na smanjenje tražnje na ruskom tržištu. – Radimo na tome da do kraja godine popravimo taj bilans – kazao je Sertić.
Sankcije zemalja Evropske unije, SAD i drugih država Zapada pre godinu dana prema Rusiji, zbog krize u Ukrajini, ali i ruska zabrana uvoza iz tih zemalja u julu prošle godine, kao i veliki pad vrednosti ruske valute do kraja januara ove godine, nanele su neočekivano štetu i našoj privredi. Posle četvorogodišnjeg prosečnog rasta od 33 odsto, naš izvoz u 2014. godini u Rusiju bio je manji za tri procenta. Srbija je u Rusku Federaciju izvezla robu u vrednosti od 1,03 milijarde dolara.
Prema podacima Uprave carina, pad vrednosti srpskog izvoza u Rusku Federaciju u prva tri meseca 2015, u poređenju sa istim periodom prethodne godine iznosio je 37 odsto. Od početka januara do kraja marta izvezeno je robe za oko 150 miliona dolara, u poređenju sa 238 miliona dolara u isto vreme prošle godine. Pad je, pre svega, zabeležen u plasmanu glavnih izvoznih artikala. Izvoz ženskih čarapa opao je za 40 odsto, pokrivača podova 53, lekova za 40, sastavljenih podnih ploča 87, a spoljnih automobilskih guma za 44 procenta.
Fabrika za proizvodnju čarapa i donjeg veša „Vali” objavila je krajem marta spisak od 250 zaposlenih koji su višak. Novine su objavile da je menadžment italijanske kompanije saopštio da je pad izvoza na rusko tržište u poslednjem kvartalu prošle i prvim mesecima ove godine razlog za otpuštanje radnica.
Do pada vrednosti plasmana srpske robe na rusko tržište u prošloj godini došlo je uprkos povećanju izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Srbija je u Rusiju u 2014. izvezla hranu za 307,6 miliona dolara, što je za 66,7 odsto više nego u 2013.
Nikola Pavičić, počasni predsednik „Tarketa” iz Bačke Palanke, jednog od naših najvećih izvoznik u Rusiju, kaže da se sa stabilizacijom rublje od početka ove godine očekuje i stabilizacija izvoza ove kompanije. Pored toga, jačanje rublje pozitivno utiče i na poslovanje i prodaju „Tarketovih” fabrika u Rusiji.
– Iz fabrika u Srbiji u Rusiju godišnje izvozimo za oko 160 miliona evra – kaže Pavičić. – Prodaja naših pet fabrika u Rusiji godišnje dostiže oko 500 miliona evra. „Tarket” je lider u Rusiji i okolnim zemljama na tržištu pokrivača podova. Pad rublje više je pogodio naše konkurente iz zapadne Evrope koji se povlače sa ruskog tržišta. Kad se rublja stabilizuje, naša pozicija će dodatno ojačati. Dalja stabilizacija rublje i povećanje tražnje na ruskom tržištu odgovaraće svim izvoznicima iz Srbije.
Velika je šteta, kaže Pavičić, što naša zemlja nema više robe za veliko rusko tržište kako bi se iskoristio sadašnji prekid trgovine Zapada i Rusije. Ovo naročito važi za proizvođače hrane.
– Zato bi u naredne dve-tri godine trebalo da izgradimo što više fabrika prerađivačke industrije, naročito prehrambene – ukazuje Pavičić. – Država bi u tome mogla da pomogne namenskom emisijom dinara koje bi banke plasirale u podizanje novih kapaciteta.
Prema rečima Angeline Ostojić iz „Svislajona”, izvoz ove kompanije u Rusiju u prošloj godini opao je za 13 odsto, ali ih ohrabruje sve veće interesovanje kupaca za njihovu robu. Očekuju da će im prekid uvoza Rusije sa Zapada i stabilizacija rublje omogućiti da povećaju plasman na rusko tržište.
U 2014. godini najviše je povećan srpski izvoz svežeg i prerađenog voća i povrća u Rusiju. Izvoz jabuka je premašio 83 miliona dolara, 80 odsto više nego u prethodnoj godini, što je dobrim delom posledica odluke ruskih vlasti da prestanu s uvozom jabuka iz Poljske.
Izvoz svinjskog i goveđeg mesa i mesnih prerađevina iz Srbije u Rusiju u prošloj godini vredeo je 63 miliona dolara, a svih vrsta sira više od 28 miliona dolara.
Prema izveštajima naše carine, Srbija je u prošloj godini u Rusiju najviše izvozila hulahop čarape, zatim jabuke, svinjske polutke, pokrivače podova, sastavljene podne ploče, cirkulacione pumpe za grejne sisteme i lekove.
Uvoz prehrambenih proizvoda predstavlja bitnu stavku u ruskom uvozu, ukazuju u Privrednoj komori Srbije. U 2013. godini Rusija je za uvoz hrane izdvojila 41,9 milijardi dolara.
