Rast cena voća od 18,7 odsto u 2025. godini bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena u Srbiji, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS) u publikaciji Trendovi IV kvartal. Na ukupno poskupljenje voća najviše su uticale jabuke, čija je cena porasla za 37,1 odsto
Kako navodi RZS, rast cena voća pre svega je posledica pada prinosa od 26 do 27 odsto u odnosu na 2024. godinu, učestalih ranih prolećnih mrazeva, suše tokom vegetacionog perioda, ali i većih troškova proizvodnje. Voćari su se, kako se ističe, suočili sa višim izdacima za energente, sredstva za zaštitu bilja i radnu snagu, što je dodatno podiglo prag isplativosti, prenosi Tanjug.
Na cenu jabuka uticali su i rast cena na svetskom tržištu, kao i bolja prodaja na novim izvoznim tržištima, poput Bliskog istoka i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što je dodatno smanjilo domaću ponudu.
Pored jabuka, snažan uticaj na rast cena voća imali su i limun, koji je poskupeo 30,1 odsto, i mandarine, sa rastom od 21,1 odsto. U analizi se navodi da su globalna nestašica, suša, bakterijske infekcije na plantažama i slabiji rod u Evropi, posebno u Španiji i Grčkoj, doveli do većeg uvoza citrusnog voća iz udaljenijih zemalja, poput Argentine, što je zbog viših transportnih troškova podiglo prodajne cene za oko 30 do 40 odsto.
Posebno se izdvaja rast cene trešanja od čak 116,9 odsto, što RZS objašnjava lošim klimatskim uslovima, pre svega kasnim mrazem i gradom koji su prošle godine pogodili veći deo Srbije. Zbog desetkovanog roda u ključnim voćarskim regionima, ponuda trešanja na pijacama bila je veoma ograničena, što je direktno uticalo na visoke cene. Slični faktori odrazili su se i na cenu breskvi, koje su poskupele 51,5 odsto.
RZS navodi i da su u 2025. rasle cene i u drugim grupama proizvoda. Bezalkoholna pića poskupela su 11,6 odsto, pre svega zbog rasta cene mlevene kafe od 25,9 odsto, na šta su uticali loši prinosi u Brazilu i Vijetnamu, više akcize i rekordne cene sirove kafe na svetskom tržištu.
Cene duvana porasle su 6,7 odsto, uglavnom zbog novog akciznog kalendara i većeg oporezivanja duvanskih proizvoda, uključujući nesagorevajući duvan i tečnosti za elektronske cigarete. Istovremeno, lekovi i medicinske usluge poskupeli su 5,2 odsto, dok je rast cena komunalnih usluga iznosio 13,6 odsto, pri čemu je najveći uticaj imalo poskupljenje snabdevanja vodom od 12,1 odsto.
