Ako pripreme budu išle po planu, srpski poljoprivrednici će od sredine 2016. moći da konkurišu za pomoć iz IPARD fondova EU za razvoj sela i poljoprivrede. U Briselu upozoravaju da bi deo od 175 miliona evra mogao biti izgubljen bez dobrog sistema kontrole i upravljanja tim fondovima.
Sto sedamdeset i pet miliona evra stavljeno je na raspolaganje srpskoj poljoprivredi do 2020, pod uslovom da uspostavi sistem. Međutim, iz Brisela upozoravaju da bi deo tog novca mogao biti izgubljen ako pripreme budu kasnile ili ako zahtev bude nekompletan.
“Novac iz IPARD-a neće biti utrošen sve dok ne budemo zadovoljni i uvereni da postoji snažan menadžment i kontrola. To će biti veliki izazov za srpske vlasti i oni rade na tome u ovom trenutku”, objašnjava Džerard Kili iz Evropske komisije.
Jedan od ključnih zahteva Brisela je zapošljavanje većeg broja stručnih ljudi za obradu budućih zahteva za fondove EU, i to u trenutku kad država nastoji da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru.
“Trenutno se ovde nalazi oko 100 zaposlenih, a do kraja godine očekujemo da će taj broj narasti do 170. Biće neophodno proširenje”, ističe direktor Agencije za agrarna plaćanja Bojan Živadinović.
U Evropskoj komisiji kažu da je to investicija koja će se višestruko isplatiti jer milion uložen u zaposlene donosi 175 miliona u sledeće tri godine.
“Bilo bi neozbiljno ne odvojiti manji iznos da bi se osiguralo dovoljno ljudskih i drugih resursa za snažan sistem kontorole. Bez toga IPARD neće početi”, dodaje Džerard Kili.
Kao mladi poljoprivrednik ispod 40 godina, Strahinja bi za projekat izgradnje hladnjače mogao da dobije bespovratna sredstva i do 70 odsto, ali pripreme moraju da počnu već sada.
