Peskovito tlo na severu Vojvodine idealno je za uzgoj voća i vinove loze, ali u poslednje dve decenije ima sve više zasada zove kao izuzetno rentabilne kulture, gde se gaji na blizu 40 hektara
Prosečan rod je oko 12 tona po hektaru. Otkupljivači i prerađivači su zainteresovani za cvet, ali plodovi zove donose čak sedam puta veći prihod.
Sve ide za izvoz, jer kod nas nema organizovanog otkupa i prerade. ”Kod nas nije baš jaka potražnja. U severnoj Mađarskoj ove godine naglo su povećali potražnju za zovom, znači preko evra nude i šalju odmah i šleper i gajbe i sve, a kod nas onako“, navodi za RTS Jene Šerfezi, poljoprivrednik iz Horgoša.
Međutim, na imanju Šerfezija, koji ima zasade na pet hektara, ove godine suša je i pored zalivnih sistema desetkovala prinos. “Ova sezona je užasno teška i loša za svaku kulturu, za svako voće. Mi tako računamo da neće prinos pokriti ni potrošenu struju za zalivanje, ni za radnike”, kaže Šerfezi.
Zova, najčešće sorta “hazberg”, skoro da ne zahteva hemijsku zaštitu zbog čega se svrstava u organsku proizvodnju. Proizvodi od zove se najčešće koriste u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
