Sakupljanje gljiva ovih dana je aktuelno u grabovim i cerovim šumama rudničkog, gružanskog i ivanjičkog kraja. Mnogi berači gljive ne prodaju već ih zamrzavaju, suše ili pasterizuju
Nekoliko desetina kilometara dalje od rudničkog kraja, u Šumadiji, na obroncima Bukovika i Boračkog krša gljivari svakodnevno posećuju šume.
”Nije tajna da iskusni berači za dan mogu da sakupe po više desetina pa čak i više od 100 kilograma vrganja. Osim vrganja, ove godine u izobilju ima lisičarki i petrovača. Prošlog leta se ne sećam da sam našao bilo kakvu pečurku u šumi, takva je suša bila”, kaže Milenko Radojičić iz sela Bečanj koji vrganje pronalazi po obroncima planine Bukovik.
On kaže da otkupljivači za kilogram prvoklasnog vrganja nude oko 400 dinara, dok su druga i treća klasa jeftiniji oko 250. Najisplativije je, kaže on sušiti vrganj i čekati povoljnu cenu.
”Sušeni vrganj obično prodajem krajem leta ili početkom jeseni, kada se završi sezona berbe. Otkupljivači trenutno za kilogram prve klase suvog vrganja daju do 5.000 dinara, dok je druga klasa oko 2.500. Praktikujem da prodam celu količinu odjednom, u jesen. Bude to pristojna zarada, a vreme provedeno u prirodi nema cenu”, kaže Radojičić.
