Od ukupne površine pod voćnjacima u Srbiji navodnjava se 10 do 11 odsto. Tu su uračunati i individualni proizvođači. Pomaka u voćarstvu ima ali su to i dalje jako male površine – ističe Zoran Keserović, profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu
U prošloj godini površine koje se navodnjavaju povećane za 4,6 odsto u odnosu na 2021. ali ukupne koje se zalivaju su i dalje male, ističu stručnjaci. Kako je objavio Republički zavod za statistiku, najzastupljeniji tip navodnjavanja u prošloj godini bio je orošavanjem i to na više od 90 odsto površina. Navodnjavano je 54. 639 hektara poljoprivrednih površina. Oranice i bašte (sa 93,4%) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4%) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3%).
Kako se navodi, istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Iako je došlo do povećanja upotrebe sistema za navodnjavanje (kao i površina) jasno je da je i velika suša delimično uticala na taj rezultat. Stručnjaci međutim naglašavaju da su te površine i dalje male i da je za razvoj modernog agrara i povećanje prinosa potrebno da se one značajnije uvećaju.
”Prema mojim podacima, od ukupne površine pod voćnjacima u Srbiji navodnjava se 10 do 11 odsto. Tu su uračunati i individualni proizvođači. Pomaka u voćarstvu ima ali su to i dalje jako male površine. Moj stav je da bi navodnjavanje moralo da bude projekat od nacionalnog značaja”, ističe profesor Zoran Keserović, jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo.
Kako navodi, italijanski voćnjaci su sigurno oko 90 odsto pod sistemima za navodnjavanje a u toj zemlji, bilo kojom oblašću da prođete, vidite nepregledne kanale. Obaveza farmera je da ih čiste i kose i plaćaju kazne ako to ne urade. Tamo je nezamislivo podići voćnjak a da nije pod sistemom za navodnjavanje. Srbija ima dosta povoljan vodni režim za pravljenje akumulacija kao jedno od rešenja – kaže Keserović i dodaje da je još pre desetak godina predlagao da se u Srbiji prvo sve intenzivne kulture stave pod sisteme za navodnjavanje.
Sušne godine će, upozorava, dolaziti sve češće. Prošle godine, u prva tri meseca, palo je svega 30 milimetara kiše, došla je i ogromna suša u junu i julu što je uticalo na smanjenja kvaliteta voća. Većina voćnih vrsta je prošle sezone, baš zbog toga, završila u preradi.
Prema njegovim rečima, opasnost se krije i u padu u stočarstvu jer bez njega nema jake poljoprivrede. Veliki problem je što nemamo dovoljno stajnjaka, što nam humus pada.
