Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić kaže da je rusko tržište otvoreno pre svega za šljivu, ali i za druge poljoprivredne proizvode i prerađevine, pre svega mleka, kao i konditorske proizvode.
On je apelovao na domaću privredu da organizuje svoje potencijale, i naveo da je Privredna komora Srbije poslala zahtev svim opštinama da detektuju kompanije koje imaju mogućnost izvoza na rusko tržiše.
Takođe, kompanije koje imaju obaveze prema kompanijama u regionu, EU ili nekim drugim područjima treba svoje obaveze da nastave da ispunjavaju, naglasio je Sertić. ”Važno je napomenuti da naši privrednici koji žele da izađu na rusko tržište moraju da budu svesni da je ono danas potpuno drugačije nego što je nekada bilo.
Rusko tržište je danas mnogo složenije, zahtevi su daleko specifičniji i veći, a kontrole inspekcijskih službi su veće nego ranije”, naglasio je Sertić.
Prošle godine je oko 768 firmi izvezlo neku robu na rusko tržište i svima smo poslali uputstvo za izvoz robe koje sadrži uputstvo o dozvoljnim nivoima i sredstvima kojima sme da bude tretirano voće i povrće, kao i na koji način ruske inpekcijske službe vrše kontrolu.
“I pre 1. avgusta kada su uvedene sankcije na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Poljske, a pogotovu juče kada je doneta odluka da se uvedu ekonomske sankcije svim zemljama koje su uvele sankcije Rusiji, imali smo specifičan sporazum sa Rusijom i mogućnost da najveći deo proizvoda izvezemo na jedinstveno rusko tržište bez plaćanja carine i posebnih taksi”, objasnio je Sertić. Tada smo, kako je kazao, imali prostor za ogroman rast, a sada još više kada je definitivno jasno da će se u Rusiji pojaviti potreba za uvozom novih proizvoda kako bi se supstituisao dosadašnji uvoz.
Sertić je naveo da je u 2013. godini Ruska Federacija uvezla prehrambenih proizvoda u vrednosti od 42 milijarde dolara, dok je Srbija u tom periodu izvezla 185 miliona, te da ta velika razlika predstavlja potencijal za Srbiju.
Kada je reč o proizvodima koji sada mogu da budu traženiji, Sertić je kazao da imaju neograničene potrebe za suvom šljivom, ali je problem što je ove godine imamo malo čak i za domaću rakiju. Zatim, nisu ispunjenje ni dosadašnje kvote izvoza mesa i mesnih prerađevina za Rusiju i EU. ”Razvoj stočarstva u Srbiji jeste jedna od prirotetnih grana, ali isto tako vraćanje i zanavljanje kultura kao što je šljiva po kojoj je Srbija nekada bila poznata”, naveo je Sertić.
Ambasador: Srbija može da izvozi i alkohol
Ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić izjavio je da bi naša zemlja mogla značajno da poveća izvoz robe u Rusiju, čime bi mogao da bude kompenzovan izostanak uvoza u Rusiju roba iz drugih država.
Ruski mediji su prenoseći izjavu ambasadora Terzića naveli da je on pomenuo izvoz svežeg voća i povrća, posebno jabuka i šljiva, kao i smrznutog i konzerviranog voća i povrća, ali i mesnih proizvoda.
“Potencijalno Srbija može da poveća izvoz svežeg, sušenog i prerađenog mesa, kobasica i konzervisanih proizvoda. Manje važan proizvod srpskog izvoza je vino. Moguće je i da se poveća izvoz alkoholnih proizvoda”, rekao je Terzić.
Prema njegovim rečima, Srbija je veoma interesantan partner za Rusiju u smislu trgovinskog i ekonomskog obima, iako on ranije nije bio visok, a kretao se oko tri milijarde evra godišnje.
Tanjug
