Akademijski odbor za selo i Akademijski odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) reagovali su na hapšenja poljoprivrednika saopštenjem u kojem su izneli stavove o položaju sela i ključnim problemima srpske poljoprivrede
U saopštenju se naglašava da su selo i poljoprivreda od ”suštinskog značaja“ za demografiju, identitet i opstanak društva, uz ocenu da seoska domaćinstva trpe sve teži položaj i da je odumiranje sela ubrzano.
Akademijski odbori navode da je neotuđivo pravo poljoprivrednika i seoskih domaćinstava da svoje probleme iskazuju na mirnim protestima. Istovremeno, ocenjuju kao neprihvatljive nasilje nad „srpskim domaćinima“, policijsku brutalnost, demonizaciju u medijima i, kako tvrde, plansko unošenje razdora u njihova udruženja radi sprečavanja da artikulišu svoje zahteve.
Posebno ističu poruku da „srpskim domaćinima nije mesto u zatvoru“, uz ocenu da je naročito neprihvatljivo lišavati ih slobode u vreme prolećnih poljoprivrednih radova. Pozvali su da se uhapšeni odmah oslobode, a zatim utvrdi šta je dovelo do, kako navode, neosnovanih hapšenja i ko snosi odgovornost.
U nastavku, odbori poručuju da se interesi poljoprivrednika i seoskih domaćinstava ne smeju podređivati užim interesnim grupama, bilo u zemlji ili inostranstvu. Kao jednu od važnih mera navode potrebu da se obnovi, unapredi i dosledno sprovodi kontrola kvaliteta i hemijsko-biološkog statusa uvezene hrane po ugledu na regulativu i praksu Evropske unije, uz procenu da bi takav pristup značajno povećao potražnju za domaćom hranom.
Takođe ističu da odnos države prema poljoprivrednicima ne sme biti politizovan, te da finansijski uslovi i ukupni tretman pojedinca ne smeju zavisiti od njegovih političkih stavova i delovanja. Konačno, SANU odbori poručuju da država, u sučeljavanju poljoprivrednika sa velikim kompanijama – domaćim ili stranim – mora da zastupa interese seljaka i sela, uz upozorenje da nije prihvatljivo da krupni kapital i država vrše zajednički pritisak kako bi se domaćini privoleli na rešenja koja im ne odgovaraju, naročito ako bi ona dovela do raseljavanja sela, smanjenja seoske populacije i ugrožavanja uslova za život i bavljenje poljoprivredom.
Prenosimo saopštenje u celosti:
Uvažavajući suštinski značaj sela i poljoprivrede za demografiju, identitetske vrednosti, kulturu i suštinsko održanje našeg društva, sagledavajući pri tome i nezavidan, sve teži položaj seoskih domaćinstava kao i ubrzano odumiranje naših sela, Akademijski odbor Srpske akademije nauka i umetnosti za selo i Akademijski odbor za energetiku objavljuju sledeće stavove: Neotuđivo je pravo poljoprivrednika i pripadnika seoskih domaćinstava da svoje probleme i svoje nezadovoljstvo ispolje na odgovarajućim mirnim protestima. Neprihvatljiva je primena nasilja protiv srpskih domaćina, policijska brutalnost, demonizacija u medijima i plansko unošenje razdora u njihova udruženja radi sprečavanja artikulisanja i oglašavanja njihovih problema, stavova i zahteva. Srpskim domaćinima nije mesto u zatvoru. Naročito je neprihvatljivo lišavati slobode naše vredne domaćine u vreme prolećnih poljoprivrednih radova. Ove vredne ljude treba odmah osloboditi, a potom bi trebalo utvrditi šta je dovelo do ovih neosnovanih hapšenja i utvrditi odgovornost.
Interesi poljoprivrednika i seoskih domaćinstava ne smeju se podrediti užim interesnim grupama, bilo u zemlji ili u inostranstvu. Neophodno je obnoviti, unaprediti i dosledno sprovoditi kvalitet i hemijsko-biološki status uvezene hrane po ugledu na regulativu i praksu koja se sprovodi u zemljama EU. Prema raspololoživim podacima, ova mera bi značajno doprinela potražnji za domaćom hranom. Odnos države prema poljoprivrednicima i seoskim domaćinstvima ne sme biti politizovan. Finansijski uslovi i celokupni odnos države prema pojedincu ne smeju zavisiti od njegovih političkih stavova i političkog delovanja. Konačno, kod sučeljavanja srpskih domaćina sa velikim kompanijama, bilo domaćim ili stranim, država mora zastupati i braniti interese seljaka i sela. Nije prihvatljivo da krupni kapital i država primenjuju združeni pritisak na srpske domaćine sa ciljem da ih privole na rešenje koje im ne odgovara, a pogotovu ne u slučaju gde bi takva rešenja dovela do raseljavanja naših sela, smanjenja seoske populacije i ozbiljnog ugrožavanja uslova za život i bavljenje poljoprivredom.
