U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti danas je počeo dvodnevni skup na temu “Genetički modifikovani organizmi – činjenice i izazovi”, koji treba da otkloni dileme koje su se pojaile u javnosti uoči donošenja novog Zakona o GMO.

Ministar prosvete i nauke, Tomislav Jovanović, rekao je na otvaranju da “treba da zauzmemo definitavan stav o upotebi GMO u hrani”, dodajući da je to veoma važno za državnu upravu, kojoj zaključci sa skupa treba da posluže da ih implemantira u zakonske odredbe.

Jovanović smatra da su GMO usevi nastali kao potreba da se proizvede što više hrane u svetu, s obzirom da se stalno povećava broj ljudi. Napominjuću da se ta tehnologija primenjuje i u drugim oblastima života, on je naveo da je danas 85 odsto svih lekova u svetu rezultat GMO organizama.

Predsednik SANU, Nikola Hajdin rekao je da se GMO kao relativno nova tehnologija pojavila 80-ih godina i od tada se promoviše njena široka primena, a da “mi treba da sjedinimo ono što je u skladu sa nacionalnim i društvenim interesom”.

On je podsetio da je prvi Zakon o GMO u Srbiji donet 2001. godine, a aktuelni 2009. koji zabranjuje i promet i proizvodnju GMO hrane, te da je sada došlo vreme da se donese novi, koji treba da zauzme nešto drugačiji stav.

Srbija nema nikakve potrebe za GMO usevima, jer imamo sasvim dovoljnu proizvodnju kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda i za domaće tržište i za izvoz, poručila je stručnjak Instituta za kukuruz dr Snežana Mladenović Drinić.

Ona je rekla novinarima da GMO biljke imaju povećana svojstva, uglavnom za tolerantnost na određene herbicide i otpornost na insekte. Sve više se kombinuju geni, tako da imamo primere kukurza u kojem je povezano osam različitih svojstava.

Prema rečima predsednika Udruženja agrarnih ekonomista Miladina Ševarlića, Vlada će pogrešiti ako bude donosila odluku za ili protiv GMO, samo na osnovu stavova jedne struke-genetičarske, jer to nije pitanje samo genetike, već pitanje nacionalne održivosti, prehrambene bezbednosti zemlje i njenog ekonomskog porobljavanja

On je izrazio bojazan “da vlada nema sluha za poljoprivredu i da će uvođenje GMO-a, biti zabijanje glogovog koca u poluuništeno agrarno biće Srbije”. Prema njegovoj oceni, tome može doprineti i visok stepen korupcije u Srbiji, koji je potvrdila i EU.

Skup u SANU se bavi temama kao što su uticaj GMO na životnu sredinu, GMO u biljnoj proizvodnji, gajenje GMO useva – procena i upravljanje, GMO- koegzistencija sa organskom i konvecionalnom proizvodnjom, GMO u svetu životinja, monitoring i detekcija GMO, da li čovečanstvo ima potreba za GMO…

Na skupu se nisu pojavili očekivani predstavnici ministarstava poljoprivrede, energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Država bi trebalo da donosi zakone koji štite domaću konvencionalnu i organsku poljoprivrednu proizvodnju, a ne da forsira izmene zakona kojima se dozvoljava promet GMO proizvoda, istakli su predstavnici nekoliko udruženja potrošača na današnjoj konferenciji za novinare.

Oni su podsetili da ukidanje zabrane prometa GMO nije uslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji niti Evropskoj uniji, kao što to mnogi zvaničnici u našoj zemlji ovih dana tvrde.

Predstavnik udruženja potrošača “Ekološka vizija” Miroljub Aleksić rekao je da su tu po sredi neki drugi interesi i dodao da predloženim Nacrtom zakona o zaštiti potrošača država u velikoj meri obesmišljava potrošačka prava.

On je podsetio da je u Srbiji poslednjih godina održano više naučnih skupova na kojima je ukazivano da je GMO štetan po ljudsko zdravlje, mnoge lokalne samouprave su donosile akte kojima štite svoju teritoriju od GMO, na snazi je, kao i u mnogim zemljama u svetu, zakon koji se zabranjuje promet i proizvodnja GMO, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić se zalaže za uvođenje GMO u Srbiji.
“Zvuči frapantno izjava ministra Glamočića da nema validnih dokaza da je GMO štetna po zdravlje”, rekao je Aleksić podsetivši na tvrdnju ministra spoljne i unutrašnje trgovine Rasima Ljajića da Srbija mora da dozvoli GMO zarad Svetske trgovinske organizacije, i da je otpor građana posledica neznanja.

S obzirom na to da će promet GMO, kako sada stvari stoje, najverovatnije biti dozvoljen u Srbiji, neophodno je u zakon o zašiti potrošača uneti izmene koje se odnose na precizno deklarisanje ovih proizvoda kao i rigorozne kazne za nepoštovanje zakona, naveo je on.

Aleksić je podsetio da je uprkos zakonu koji zabranjuje promet i proizvodnju, GMO već prisutan u Srbiji, te da je 2010. godine pronađeno više od 200 tona GMO soje na poljima u Srbiji, što je količina koja se ne može smatrati eksperimentalnom.

Prema njegovim rečima procenjuje se da je u Srbiji trenutno između šest i 10 hiljada hektara prekriveno GMO sojom.

Predstavnik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević je naveo da bi država umesto što forsira izmene zakona o GMO, trebalo da donese zakone kojima se štiti konvecnionalna i organska proizvodnja od GMO, što ne bilo u koliziji sa nekim međunarodnim zahtevima.

On je podsetio da je Privredna komora Srbije u saradnji sa vladom donela akt o Srbiji bez GMO kao i da je veliki broj opština u zemlji usvojilo dokumenta kojima štite svoju teritoriju od GMO.
“Srbija je suviše mala zemlja da bi dozvolila GMO, jer bi to uništilo njenu konvencionalnu i organsku proizvodnju”, naveo je Bogosavljević.

Predstavnici nekoliko udruženja postrošača su takođe naveli da je najveća zamerka predloženom Nacrtu zakona o zaštiti potrošača upliv države u sektor zaštite potrošača.

Ovim zakonskim predlogom predviđeno je formiranje Centra za rešavanje potrošačkih sporova koji će funkcionisati pod kontrolom države, a gotovo svuda u svetu potrošačima u ostvarivanju prava pomažu organizacije nevladinog sektora.

Udruženja potrošača su najavila stvaranje saveza nezavisnih udruženja koja se bave zaštitom potrošača u Srbiji, jer su nezadovoljni uslovima koje je ministarstvo trgovine propisalo za evidenciju i dokazivanje reprezentativnosti ovih organizacija.

Oni su takođe predočili da čekaju mišljenje Ustavnog suda od koga su tražili odgovor o odluci o evidentiranju i reprezentativnosti organizacija koje se bave zaštitom potrošača.

Tanjug