Jedna za drugom, afere s našom hranom potresaju ionako klimavo tržište, prouzrokuju ogromne finansijske štete, sapliću noge poljoprivrednim proizvođačima i zbunjuju potrošače.
Krenulo je s mlekom s aflatoksinom, a preko pšenice s teškim metalima za kratko vreme došli smo do jabuka sa previše pesticida koje su iz Srbije stigle u Rusiju. Šta je istina, ni ovde se ne zna, ali je već jasno da će se iz prašine koja se digla zbog 60 tona naših jabuka u kojima su Rusi netom pronašli povećan nivo pesticida, izroditi nove muke voćara i još veće sumnje potrošača. S druge strane, moglo bi se sve dati na dobro ako se posle ove opomene otreznimo i shvatimo da konačno moramo papirološki, institucionalno i zakonski stati u zaštitu našeg voća, koje je, tvrde stručnjaci, kvalitetno, zdravo i bezbedno.
– Naši voćari su savesni kada je u pitanju upotreba pesticida i poštovanje karence i priče o tome kako naše jabuke ne valjaju, a valjaju uvozne, apsolutno su bez osnova. Na sreću, imamo analize i dokument koji pokazuje da nisu pronađeni ostaci pesticida kod proizvođača koji su kontrolisani, a njih je većina, pogotovo u Vojvodini. Zašto se ne objavi kod koga je nađen previsok nivo pesticida – pita se prof. dr Zoran Keserović, direktor Departmana za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ne isključujući mogućnost da se radi o reizvozu jabuka.
Upravo su jabuke, kako kaže, naša izvozna šansa a to dokazuje i podatak da smo od 2006. godine izvoz povećali sa 36.000 tona na 130.000. Problem je, međutim, što nismo doneli zakon o integralnoj proizvodnji i uredili ovu oblast neophodnim pravilnicima. Nedostaju nam, napominje Keserović, propisani tehnički i organizacioni uslovi, definisanje obaveza proizvođača, sertifikaciona kuća…, rečju, kontrolisana proizvodnja koju u suštini naši voćari primenjuju ali nije sistemski uokvirena.
Elem, Rusi su otkrili da ne valja 60 tona naših jabuka a to je zapravo proizvodnja koja se ostvari na jednom hektaru voćnjaka u Vojvodini. Naravno, ne valja što pesticida ima, ali u odnosu na ukupnu proizvodnju, to nije veliki procenat. Lane je, naime u Srbiji proizvedeno 178.000 tona jabuke.
– Za očekivati je bilo negativnu kampanju nakon izjava predstavnika preduzeća „Gradske pijace” u Beogradu da je naša jabuka nepoznatog kvaliteta. Zašto se tako govori, ne znamo – veli voćar iz Slankamena Ivan Tomić koji proizvodi jabuke i breskve na 25 hektara i, kako kaže, kao i većina naših voćara, striktno vodi računa o upotrebi pesticida. Sve je kod njega pod navodnjavanjem, velikim delom i pod protivgradnim mrežama, a jabuke je prodavao i Rusima i bile su po njihovim standardima.
U kompaniji Delta Agrar, koja mnogo izvozi u Rusiju, kažu da nemaju problema u toj trgovini jer dobro poznaju rusku zakonsku regulativu po pitanju zdravstvene bezbednosti jabuka i ostalih poljoprivrednih proizvoda koji se izvoze. Direktorka stručne službe Delta Agrara Julkica Toskić kaže za naš list da se njihova celokupna proizvodnja jabuka odvija u skladu sa Global GAP standardom kvaliteta koji potrđuje kvalitet i zdravstvenu bezbednost jabuka i čini proizvodnju potpuno transparentnom jer potrazumeva nekih skoro 240 kontrolnih tačaka u proizvodnji od sadnje pa sve do skladištenja.
– Tu svakako spada i transparentnost primene pesticida, o čemu se svake godine vode zvanične knjige tretiranja i gde se svake godine pred berbu rade analize ostataka pesticida. Delta Agrar otkupljuje i jabuke od ostalih domaćih proizvođača, a ove godine ih je bilo pedesetak. Pri otkupu se obavezno prilažu kopije knjige tretiranja i analiza na ostatke pesticida – kaže naša sagovornica.
Ne kaskamo za EU
– Naši pravilnici o bezbednosti nisu labavi i usklađeni su sa pravilnicima EU, odnosno maksimalno dozvoljene količine pesticida koje mogu da se nađu u jabuci su iste u našoj domaćoj regulativi kao i u regulative EU. Rusija ima strožije kriterijume kvaliteta po pitanju dozvoljenih ostataka pesticida koje mi svakako pratimo i na osnovu toga usklađujemo planove zaštite jabuke – kaže Julkica Toskić.
Dnevnik.
