Sastanak predstavnika deset udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Srbije i resorne ministarke Jelene Tanasković održan je juče u Vladi Srbije. Poljoprivrednici su tražili ovaj sastanak kako bi razmotrili zahteve koje su ranije izneli i razgovarali o potencijalnim rešenjima aktuelnih problema sa kojima se susreću uoči prolećne setve
Teme sastanka bile su dugovanja poljoprivrednika prema Fondu za penziono i invalidsko osiguranje (PIO), problemi oko upisa parcela u eAgrar, rešenja o pasivnom statusu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, uvođenje kreditne linije za poljoprivredne kredite sa jedan odsto kamate i pojedinosti isplate drugog dela subvencije po hektaru koja se izdaje kroz sertifikovano seme i drugo.
Poljoprirednici imaju problem sa prijavljivanjem obradivih površina u eAgrar zbog dobijanja subvencija po hektaru jer se status pojedinih parcela ne poklapa sa podacima u katastru i na satelitskom snimku. Oni su tražili 30 dana za ispravku greške koja može nastati zbog prijavljivanja obradivih parcela u e-agrar, jer ne znaju da li da se rukovode stanjem u realnosti ili u katastru. Iz Ministarstva poljoprivrede je prethodno rečeno da će za pogrešne podatke kazniti gazdinstva stavljanjem u ”pasivan“ status, što znači da nekoliko godina neće moći da dobiju subvencije po hektaru.
Nedeljko Savić iz poljoprivrednog udruženja STIG iz Požarevca kaže za Vreme da su dobili potvrdu Minsistarstva da ipak neće biti tako rigorozni. “Pričali smo i o nekim nenamernim greškama, kao što je brza implementacija eAgrara. Neki ljudi jednostavno nisu uspeli da se snađu. Ministarska nam je rekla da mi pokušavamo da zaštitimo neke zloupotrebe, ali nama apsolutno to nije bio cilj nijednog trenutka”, kaže Savić.
Kada je reč o obavezama prema PIO fondu poljoprivrednici su ukazali smo na to da oni nisu preduzetnici. “Uvek smo gurani u obaveze za penziono i socijalno davanje, samo na osnovu toga što su neki imali zemljište u vlasništvu. Država je dozvolila da neko ima milionske dugove, jer se desilo da ne oplate za jednu godinu, a onda država dozvoli da ne plaćaju deset godina i sad treba da plate dugovanja za neke benefit koje nisu ni imali sve to vreme. Oni nisu imali overenu zdrvastvenu knjižicu jer su bili u blokadi. Mi smo sada tražili da taj deo duga uđe u reprogram i da se otpiše cela kamata”, kaže Savić.
