Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pozvalo je građane da u hladnim zimskim danima prihranjuju divlje ptice, kada im je zbog snežnog pokrivača otežano da pronađu hranu, ali i da se pridruže akciji građanske nauke ”Ptice moje hranilice“, koja će biti održana od 16. do 18. januara
Tokom ova tri dana potrebno je izdvojiti svega sat vremena, prepoznati i izbrojati ptice na hranilici ili u njenoj neposrednoj okolini (dvorište, park), a zatim podatke poslati putem onlajn formulara na platformi hranilice.pticesrbije.rs, gde su dostupna i pravila popisivanja, kao i praćenje rezultata u realnom vremenu.
”Od 16. do 18. januara organizujemo sedmu akciju građanske nauke ‘Ptice moje hranilice’ sa ciljem popularizacije zimske prihrane ptica i kako bismo sakupili podatke o pticama koje posećuju hranilice. Pomoću tih podataka možemo da steknemo uvid u stanje populacija čestih vrsta ptica, a posredno i o stanju prirode i uslovima za ptice u naseljima“, navela je Danica Fajler, doktorka veterinarske medicine iz DZPPS-a.
Za lakše raspoznavanje vrsta učesnicima su na raspolaganju besplatna mobilna aplikacija ”Ptice na dlanu“ i vodič ”Ptice Srbije i Evrope“.
Prošle godine 320 učesnika izbrojalo više od 10.800 ptica
U prošlogodišnjoj akciji učestvovalo je 320 građana iz cele Srbije, koji su zajedno izbrojali 10.830 jedinki više od 70 različitih vrsta. Najčešće viđene bile su velika senica (2.330 jedinki), vrabac pokućar (1.694) i poljski vrabac (1.093). Među deset najbrojnijih zabeleženi su i divlji golub, gugutka, siva vrana, zelentarka, zeba, svraka i plava senica.
DZPPS podseća da su temperature u Srbiji danima niske, često bez prelaska u plus, pa se snežni pokrivač zadržava, što pticama koje zimuju u našim krajevima dodatno otežava pronalaženje hrane. Zbog toga se, kako navode, ovih dana primećuje veći broj vrsta koje se približavaju naseljima u potrazi za hranom, posebno u seoskim domaćinstvima. Pojedine vrste se okupljaju u jata kako bi lakše uočile dostupno seme korovskih biljaka iznad snega i kako bi se lakše odbranile od predatora.
”Ptice imaju brz metabolizam i zimi im je potrebno nešto kaloričnija hrana, za održavanje telesne temperature i opstanak. Kad ima snega i dan je kraći, pronalaženje hrane postaje još veći izazov, pogotovo u našim gradovima gde nema dovoljno zelenih površina, a postojeće se ne održavaju na način da pogoduju pticama. Zato je pomoć građana u vidu prihranjivanja i više nego dobrodošla, naravno, ako se ptice hrane adekvatnom hranom“, istakla je Fajler.
Šta (ne) treba stavljati u hranilice
DZPPS preporučuje prihranu sirovim semenkama suncokreta, prosom, lomljenom pšenicom i kukuruzom, ovsem, orasima i kikirikijem. Zrnevlje se, kako navode, može utopiti u neposoljen loj ili mast i okačiti napolju, što pticama predstavlja značajan izvor energije.
Istovremeno apeluju da se ptice nikako ne hrane hlebom, jer je termički obrađen, sadrži so i aditive i može biti štetan po zdravlje i fizičku kondiciju ptica.
Foto: Dušan Fajler
