Na leđima tri beloglava supa od sada su satelitski odašiljači –čije će kretanje, navike i detalje iz života ovih moćnih letača, raspona krila i do tri metra, građani moći da prate preko interneta
Međunarodni dan beloglavog supa posvećen je orlovima lešinarima, kako bi se skrenula pažnja na značaj zaštite ugroženih vrsta, neophodnih u očuvanju ravnoteže u prirodi. Obeležen je u Specijalnom rezervatu prirode Uvac, gde je najbrojnije balkansko stanište ovih ptica – puštanjem tri orla, čije će kretanje i građani moći da prate preko interneta.
Na leđima tri ptice, od sada su satelitski odašiljači – tako će se pratiti njihovo kretanje, navike i dodavati detalji u slagalicu života ovih moćnih letača, raspona krila i do tri metra.
Saša Marinković, ornitolog sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” navodi da je odašiljač težak 35 grama i da ne smeta ptici.
Uvačka kolonija je dom za više od 120 parova beloglavih supova, orlova koji obavljaju prirodnu reciklažu i otklanjaju potrebu tretmana životinjskog otpada spaljivanjem, što je i skupo i praćeno emisijom štetnih gasova.
“Od ukupnog mortaliteta domaće stoke, samo 0,96 procenata dolazi do lešinara. Naime, mi im dajemo do 300 tona. Sa druge strane, u Španiji, 9,8 miliona tona godišnje pojedu lešinari i na taj način oni su obezbedili da ne zagađuju prirodu. S obzirom da spaljivanje tone košta oko 96 evra, oni su videli tu veliku uštedu”, objašnjava Marinković.
Ptice grabljivice neophodne u eko sistemu
Irena Hribšek, direktorka Fondacije za zaštitu ptica grabljivica navodi da je postojanje supova u prirodi neophodno.
“Služe da očiste, ne dozvoljavaju da se prošire bolesti i zaraze, tako da su oni vrlo bitni u tom celom eko sistemu, i prirodi su vrlo neophodni”, ističe Hribšekova.
Od 23 vrste lešinara, koliko ih u svetu živi, većina bi, kako se procenjuje, mogla nestati već u sledećoj deceniji.
Nestajanje ovih čistača prirode poklapa se sa pojavom rezistentnih bakterija, zbog prekomerne upotrebe antibiotika, pa je pokrenuta međunarodna kampanja, kako bi se zaštitila ova izuzetno važna grupe životinja.
Rezultati zaštite beloglavih supova u Srbiji, najuočljiviji su na Uvcu, a prethode im godine posvećenosti – ornitologa, biologa, čuvara rezervata, pa i stanovnika ovoga kraja.
Mogućnosti pomoći ovoj vrsti životinja, najugroženijoj u svetu, nisu iscrpljene, a obostranu korist, donelo bi i veće angažovanje stočara i klaničara.
