Savet za borbu protiv korupcije objavio je da je u privatizaciji u prošlih 10 godina bilo mnogo nezakonitosti u kojima je učestvovala Agencija za privatizaciju. Savet navodi da država nije na odgovarajući način reagovala na uočene probleme.
U Izveštaju o nezakonitom sprovođenju privatizacija, koji je objavljen na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije (antikorupcija-savet.gov.rs), navodi se da je obrađeno više stotina predstavki koje se odnose na nepravilnosti u procesu privatizacije, o čemu je Vladi Srbije podneto preko 40 izveštaja u proteklih 10 godina.
Kako se ističe, u svim dosadašnjim izveštajima o spornim privatizacijama koje je Savet uputio Vladi isticano je da nedorečenost privatizacionih propisa omogućava nezakonitost i korupciju i da postoji sprega državnih službenika koje sprovode postupak privatizacije i uticajnih pojedinaca iz politike i biznisa.
Savet za borbu protiv korupcije je, ističe se, ukazivao i na neograničena prava direktora Agencije za privatizaciju da odlučuje o restrukturiranju, metodu, načinu, uslovima, vremenu privatizacije, kao i da kontroliše izvršenje ugovora, tako što se pojedinim kupcima društvenog kapitala daje mogućnost da u naknadnim rokovima izmiruju obaveze iz kupoprodajnog ugovora.
Utvđeno je i nepostojanje adekvatne kontrole kako za izvršenje ugovora, tako i za direktora Agencije, koji je imao izuzetnu moć u postupku privatizacije, bez ikakvih jasnih odgovornosti, navodi se u izveštaju.
Agencija za privatizaciju prilikom privatizacije preduzeća, kako se ističe, nije obavljala svoj osnovni zadatak, da firmama koje se privatizuju nađe dobrog vlasnika, koji će održati kontinuitet proizvodnje i bar zadržati broj zaposlenih.
“Agencija nije kontrolisala delatnost kupca, poreklo novca kojim se preduzeća kupuju, niti je utvrđivala bonitet kupca, što je stvorilo probleme u privatizaciji privrednih subjekata u Srbiji”, naveo je Savet za borbu protiv korupcije.
Prema Savetu, nakon zaključenja osnovnog ugovora o kupoprodaji Agencija je diskreciono odlučivala kojim kupcima će aneksima izmeniti odredbe osnovnog ugovora, pre svega u delu investicionog ulaganja, stavljajući tako u privilegovan položaj kupce društvenog kapitala subjekta privatizacije, u odnosu na druge ponuđače.
“Produženjem rokova za ispunjenje ugovornih obaveza kupca, Agencija je raskidala kupoprodajni ugovor tek kad su privatizovana preduzeća prezadužena sa devastiranom imovinom odlazila u stečaj.” Nakon što je kupac izneo kapital, odnosno imovinu, uz pomoć Agencije, uništena privatizovana preduzeća, raskidom kupoprodajnog ugovora vraćena su državi, mali akcionari su ostali bez akcija i zaposleni bez svojih radnih mesta, navodi se u izveštaju o nezakonotom sprovođenju privatizacija.
Navodi se da je tako narušeno poverenje investitora u pravni sistem Srbije, pa mnoga preduzeća koja su u restrukturiranju, kao i ona kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji teško mogu naći kupca ili strateškog partnera.
“Zbog svega navedenog podnete su brojne krivične prijave i tužbe bivših radnika i malih akcionara. Ti procesi još uvek nisu rešeni pa za mnoge postoji mogućnost zastarevanja”, navodi se u izveštaju.
Savet je, dodaje se, ukazivao i na problematičan normativni okvir i nedostatak sistemske promene, na nedorečenosti, kontradiktornosti i nelogičnosti u propisima koje omogućavaju korupciju.
Savetu je dokumentacija dostavljana za privatizaciju “Zobnatice”, “Zastave Pes” iz Surdulice, “Beopetrola”, “Krušik akumulatora”, “Strela Šumadije”, HTP “Fontana”, brodogradilišta “Beograd” i “Kladovo”, Holdinga “Komgrap”, “Venčaca”, firme “Minel Elvo”, fabrika šećera Vrbas i Kovačica, “Srbijateksa”, “Duge”, “Minel transformatora”, “Rubina”, kao i za poljoprivredne kombinate “Ratkovo”, “Feketić”, “Zmajevo”.
Savet za borbu protiv korupcije je obradio i privatizacije “Industrije precizne mehanike”, preduzeća “BD Agro” iz Dobanovaca i “Trajal korporacije” iz Kruševca.
Beta