Direktorka udruženja “Žita Srbije” Sunčica Savović ocenila je da će pojedini poljoprivrednici, zahvaljujući suši i visokim temperaturama, neminovno biti na gubitku, neki u potpunosti, a neki sa štetom do 80 odsto
Savović je u razgovoru za Tanjug istakla da će ova godina, u pogledu prinosa, ipak biti bolja nego 2022. i 2017. godine. “Ove godine očekujemo najmanje 5,5 tona po hektaru što se kukuruza tiče, a postoje dobre naznake da će se taj prinos približiti do šest tona po hektaru”, rekla je Savović.
Kako kaže, cela godina je bila dosta toplija, a to je dovelo do rane žetve prolećnih i jesenjih kultura.
“Deo naše zemlje koji je u najvećem problemu jeste sever Banata i sever Bačke. Tamo će poljoprivrednici, odnosno ratari, imati najveću štetu, neki možda i kompletnu”, istakla je.
Prema njenim rečima, nova tržišna godina za kukuruz počinje 1. oktobra, a Savović očekuje da se tokom septembra izveze oko 200.00 tona kukuruza.
Kao najotpornija poljoprivredna kultura, kako dodaje, pokazao se suncokret.
“Ove godine, prema podacima sa terena, sa nešto malo nižim prinosima nego prošle godine i malo većim površinama, mi ćemo imati rod koji će biti u liniji sa prošlom godinom, možda čak i nešto veći. Ako to prevedemo u suncokretovo ulje, to zapravo znači proizvodnju ukupne trogodišnje potrošnje u našoj zemlji”, kazala je Savović i dodala da neće biti nestašice tog ulja.
Govoreći o pšenici, Savović navodi da godišnje proizvedemo više od tri miliona tona, a potrošimo najviše 1.700.000 tona pšenice. “Uz prenesene zalihe, možemo da računamo na kompletno snabdeveno domaće tržište“, poručila je ona.
Kada je reč o klimatskim promenama, Savović naglašava da domaći proizvođači uspevaju da se prilagode novonastalim situacijama.
“Dakle, kao i svake godine očekujemo i ove godine jesenju setvu. Što se uljane repice tiče, nju sejemo na otprilike 35.000 – 45.000 hektara, to nisu velike površine. Ječam tradicionalno sejemo na oko 100.000 hektara i sasvim sam sigurna da će do početka decembra sve biti posejano”, rekla je Savović za Tanjug.