Savremena veterinarska praksa ne može da se zamisli bez upotrebe antibiotika. Još od svog otkrića, uvođenje antibiotika u kliničku praksu predstavlja revolucionaran preokret u lečenju brojnih infektivnih bolesti. Umrežen sistem praćenja njihove upotrebe je nešto što postoji na nivou EU, a u našoj zemlji se uspostavlja
Svaki vid neracionalne i nestručne upotrebe antibiotika pogoduje nastanku i širenju rezistencije na ove lekove. Često se pribegava subdoziranju, odnosno primeni lekova u manjoj dozi od propisane što takođe pogoduje stvaranju otpornosti na ove lekove i posledično gubitku njihove efikasnosti.
Prema rečima profesorke na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Zorane Kovačević, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije prati ukupnu potrošnju antibiotika u veterini i u medicini. ”Ali detaljniji uvid u stvarnu potrošnju antibiotika u svrhu što racionalnije upotrebe ovih lekova bi bio moguć tek stalnim praćenjem potrošnje antibiotika na nivou zdravstvenih ustanova, i na nivou veterinarskih ambulanti i farmi. Zato će kreiranje smernica za izradu ovih programa biti deo budućih istraživačkih projekata Poljoprivrednog i Medicinskog fakulteta u zajedničkoj borbi protiv rezistencije bakterija na antibiotike”, napominje profesorka Kovačević.
Ona naglašava da geni rezistencije mogu na različite načine da se prenose sa životinja na ljude i obrnuto. ”Rezistencija na antibiotike je veliki globalni problem i jedna od najvećih pretnji za bezbednost hrane, zdravlja ljudi i životinja. Procenjuje se da godišnje u svetu umre čak 700.000 ljudi kao posledica neefikasne terapije antibioticima. Nesavesna, neodgovorna i nekontrolisana uporeba antibiotika kako kod ljudi tako i kod životinja doprinosi razvoju i širenju rezistencije bakterija na antibiotike. Pored toga, geni rezistencije mogu na različite načine da se prenose sa životinja na ljude i obrnuto. Rezistencija bakterija na antibiotike sa životinja koje se koriste u ishrani ljudi se može proširiti na ljude putem hrane, vode i životne sredine, ali i putem direktnog kontakta sa životinjama”, istakla je profesorka.
Kako je dodala, podsticanje prevencije i kontrole infekcija u zdravstvenim ustanovama, na farmama i prostorijama prehrambene industrije, kao i primena najboljih praksi u poljoprivredi i proizvodnji hrane su ključni za smanjenje potrebe za antibioticima i smanjenju pojave i širenja rezistencije bakterija na ove lekove.
