Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević učestvovali su večeras na savetovanju održanom na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.
Nedimović je tom prilikom rekao da će nekoliko različitih izvora biti iskorišćeno kako bi se povećao kvantum budžeta namenjenog poljoprivredi, a neki od tih izvora su povećanje prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta i saradnja sa međunarodnim organizacijama.
“Ono što je potpuno izvesno je da budžet za poljoprivredu neće biti ispod nivoa koji sada imamo, a mere koje ćemo primenjivati zavisiće od analiza koje ćemo sprovesti u narednih mesec dana i veoma brzo ćemo izaći sa konkretnim merama za sledeću budžetsku godinu koja će biti mera naše odlučnosti u kom pravcu hoćemo da idemo, a ta mera je ulaganje u opremu, u investicije i u sve ono što donosi dodatnu vrednost u poljoprivredi”, poručio je Nedimović.
On je najavio da će već sledeće nedelje početi sektorska analiza za svaki poljoprivredni proizvod koja će dati odgovor šta je u taj proizvod ulagano i koja je dodata vrednost koju od njega imamo, da li je povećana proizvodnje i, što je, po njegovim rečima najvažnije, da li je ta proizvodnja koja se povećala donela rezultate za ovu državu bilo na unutrašnjem bilo na spoljašnjem planu.
“Tu analizu ćemo pokušati na slikovit način da prezentujemo tako što ćemo za određenu kulturu reći da nam je ta kultura u koju smo ulagali, sa tim merama donela toliku dodatnu vrednost. Potpuno sam siguran da će biti kultura koje neće pokazati tu dodatnu vrednost jer treba pogledamo istini i matematici u oči”, rekao je Nedimović.
Prema njegovim rečima, država u ovom trenutku u zakup daje oko 460.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je, kako je naglasio, mnogo više, odnosno za 120.000 hektara više nego što je bilo prethodne godine, a u budžet će se direktno po tom osnovu sliti 25,7 miliona evra više nego prošle godine i to su sredstva koja su namenski opredeljena za poljoprivredu.
“Međutim, tu nije kraj, mi mora da idemo dalje, jer sam potpuno ubeđen da još 100.000 do 150.000 hektara zemljišta možemo da nađemo u korpusu kompletnog poljoprivrednog zemljišta koje stoji na raspolaganju na prostoru Srbije i da njega ubacimo u čitav sistem na različite načine, bilo kroz davanje na licitacijama, bilo po pravu prečeg zakupa, bilo po osnovu investicija. Važno je da taj fond proširimo jer smo imali situaciju da se ‘gomila’ poljoprivrednog zemljišta nije uopšte plaćala, a radila se. Imali smo klasičnu uzurpaciju i zbog toga nam je cilj da pojačamo kapacitete ministarstva sa aspekta poljoprivredne inspekcije”, rekao je Nedimović.
On je dodao da je neophodno da se uradi geografski i informacioni sistem koji će u svakom trenutku dati odgovor sa kojim zemljištem država raspolaže i šta se na njemu radi.
Taj geografski i informacioni sistem radiće se u saradnji sa međunarodnim organizacijama i po Nedimovićevim rečima biće “revolucionarna stvar”, ali je napomenuo da je to proces koji će trajati i koji ne može biti realizovan u kratkom roku.
Radojević je istakao da je komunikacija između ministarstva poljoprivrede i pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu nakon dužeg niza godina, na izuzetno visokom nivou, što je, kako je rekao, u interesu poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača.
“Moram da naglasim da to nije bio slučaj u prethodne četiri godine. Nedopustivo je da ne postoji adekvatna komunikacija između pokrajinske i republičke vlade, a pogotovo po pitanju poljoprivrede. Međutim, srećom to je sada prošlost i zadovoljstvo mi je što sa ministrom Nedimovićem imam komunikaciju na dnevnom nivou i koncipiranje naših zajedničkih aktivnosti definišemo na nedeljnom nivou. U narednom periodu ćemo učestvovati zajedno u različitim telima koja će donositi značajne odluke vezane za oblast poljoprivrede u Republici Srbiji”, rekao je Radojević.
On je naglasio da je pokrajinska vlada i pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu na adekvatan način uvažena od strane republičke vlade i ministarstva za poljoprivredu time što su aktivni učesnici u donošenju mera agrarne politike, uz uvažavanje specifičnosti poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Vojvodine.
“Uveren sam da će tako kvalitetna naša međusobna komunikacija doprineti poboljšanju rezultata u celokupnoj poljoprivredi”, naglasio je Radojević.
On je kazao da je oko 85 odsto sredstava iz pokrajinskog budžeta namenjenog poljoprivredi potrošeno prvih šest meseci ove godine, pa će rebalansom budžeta pokrajine biti obezbeđena značajna sredstva kako bi se produžio rok trajanja aktuelnih konkursa i povećao nivo finansijskih sredstava, pogotovo kada je reč o konkursima za sisteme za navodnjavanje i protivgradne mreže, te za razvoj pčelarstva, za koje i vlada najveće interesovanje.