Najveći problem u realizaciji poljoprivrednih kredita je nedostatak žiranata.
Tridesetak poljoprivrednih proizvođača sa teritorije Kruševca koji su konkurisali za dobijanje poljoprivrednog kredita, za koje grad Kruševac plaća kamatu, ove godine su ostali uskraćeni za ta sredstva jer nisu mogli da obezbede žiranta.
Iako su kao registrovana komercijalna poljoprivredna gazdinstva prošli gradsku Komisiju za podsticaj razvoja poljoprivrede, “najveće muke” im je napravila banka, koja, i sami shvataju, ima svoje uslove.
Borjan Simonović, proizvođač mleka iz Sebečevca kod Kruševca, uspeo je da nađe nekog ko bi garantovao za njega, ali bi, kako ističe u izjavi za Tanjug, bez uslova koji podrazumeva obezbeđenje žiranta mnogo više poljoprivrednika moglo da iskoristi jednu od najpopularnijih mera gradske uprave.
Simonović je podigao kredit od 5.000 evra za jesenju setvu, odnosno za repromaterijal. Objašnjava da će za tri godine vratiti isti iznos, jer opština plaća kamatu, a period počeka je šest meseci.
“Ja sam tri puta koristio ove opštinske kredite, mogu da pohvalim tu meru, jer ona puno znači poljoprivrednicima zato što smo oslobođeni kamata. Dobijamo novac i u istom ga iznosu vraćamo za tri godine, a novac nama proizvođačima uvek treba”, kaže Simonović.
Pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, Marko Milojević, rekao je Tanjugu da je iz budžeta ove godine izdvojeno četiri miliona dinara za isplatu kamata na poljoprivredne kredite. U gradsku upravu pristiglo je 150 zahteva, Komisiju za podsticaj razvoja poljoprivrede su prošla 122 zahteva, a odobreno je 85 kredita.
On je potvrdio da je najveći problem u realizaciji kredita bio taj što poljoprivredni proizvođači nisu mogli da nađu žiranta i objašnjava da je pre izbora najpovoljnije banke raspisan tender, te da su dve banke želele da odobre kredite bez žiranta već na osnovu zaloga.
Ipak, te banke, dodaje on, nisu mogle biti izabrane, jer nisu bile najpovoljnije zbog toga što su kamate bile veoma visoke.
On je naveo da su se poljoprivredni krediti, u iznosima od 1.000 do 4.000 evra i od 4.000 evra do 7.000 evra, mogli koristiti za podizanje dugogodišnjih zasada voća, kupovinu matičnog stada, krupne stoke, za adaptaciju objekata, kao i za kupovinu plastenika i sistema za navodnjavanje.
Tanjug
