Dogodine će mnoge južnoafričke njive biti zasejane našim semenom, u brazde na severu te zemlje uroniće naša mehanizacija, a znanje o poljoprivredi tamošnjim paorima uliće naša struka i nauka. Naime, ovih dana intezivno se dogovara saradnja u agraru između Vojvodine i Južnoafričke Republike, koja bi, ako sve bude po planu, pogurala izvoz poljoprivrednih mašina, semena i hibrida.
Predstavnici južnoafričke provincije Limpopo danas se kući vraćaju iz Novog Sada, gde im je domaćin bio Poljoprivredni fakultet i gde su imali priliku da čuju i vide kako Vojvođani uzgajaju povrće, žitarice, kako prave poljoprivredne mašine i opremu. Želja im je da taj model, uz pomoć naše struke i nauke, preslikaju na afričke njive.
– Naš fakultet zapravo je jedan od organizatora i učesnika tog projekta, a sve je počelo od Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Važnu ulogu ima i klaster BIPOM, a sada su uključeni i stručnjaci našeg fakulteta, koji će afričkim poljoprivrednicima preneti znanje, obučavati ih za biljnu i stočarsku, to jest živinarsku proizvodnju – kaže za „Dnevnik“ direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo dr Dragana Latković, napominjući da se na taj način ceo Novosadski univerzitet u lepom svetlu predstavlja toj dalekoj zemlji, što je značajno i za međunarodnu saradnju na planu edukacije i za veće opredeljenje afričkih studenata za školovanje u Vojvodini.
Delegacija iz provincije Limpopo, obilazeći povrtare u Gospođincima i novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, shvatila da u našoj zemlji imaju ozbiljnog partnera.Po rečima Dragane Latković, naročito ih se dojmila poseta povrtarima, koji su krenuli s proizvodnjom na hektaru, a stigli do nekoliko stotina hektara i postižu vrhunske rezultate. Nadaju se da će i afrički poljoprivrednici u proviniciji sa 700.000 stanovnika, uglavnom ruralnih, krenuti njihovim stopama. Takođe, u okviru saradnje u projektu, predviđeno je da se u proizvodnji u Južnoafričkoj Republici koriste manje poljoprivredne mašine ili, recimo, oprema za živinarstvo, proizvdena u Vojvodini.
– Njihova su poljoprivredna domaćinstva slična našim malim gazdinstvima – imaju do tri hektara. Stoga su najpogodnija za povrtarsku ili pak živinarsku proizvodnju – kaže naša sagovornica, dodajući da će u dogledno vreme biti sertifikovani kursevi stručnjaka Poljoprivrednog fakukleta.
Plan je da se u svakom selu u Limpopou osnuju standardni povrtnjaci površine tri hektara u socijalnim organizacijama. Uz to, lokalnim vlastima je predloženo da podrži osnivanje 40 povrtarskih kooperativa. Ukupan broj planiranih standardnih povrtnjaka je oko 1.400, a u njima je planirano stalno zapošljavanje oko 6.000 ljudi i još oko 4.000 za sezonske radove. Proizvedeno sveže povrće će se delimično koristiti za ishranu u socijalnim organizacijama, drugi deo će se prodavati na tržištu svežeg povrća u Johanesburgu, a treći deo (druga i treća klasa) će se prerađivati u oglednom i lokalnim mini-pogonima.
Humanost na delu
Proizvedena roba iz projekta „Afrika“ namenjena je dečjim vrtićima, centrima socijalne pomoći i starim osobama.
Za mlečne proizvode i pileće meso iz lokalnih lanaca proizvodnje zdrave hrane glavni, ako ne i jedini kupci, biće socijalne organizacije.
Dnevnik
