Nedostatak kulturnih organizacija u ruralnim sredinama bio je motiv grupe građanki i građana iz mesta Markovac nadomak Velike Plane, da osnuju Seoski kulturni centar u svojoj zajednici
Organizacija koja je nastala kao projekat dečjih radionica, izrasla je u prostor za osnaživanje žena kao pokretačica promena i doprinela obnovi kulture na selu.
Naselje Markovac, koje prema popisu iz 2022. godine ima oko 2.500 stanovnika, kako objašnjava Aleksandra Miladinović, članica SKC-a, više od dvadeset godina nije imalo nikakav kulturni program. Nije bilo pozorišnih predstava, filmskih projekcija, radionica, a biblioteka je prestala sa radom i ranije. Ona navodi da je to dovelo do gubitka kulturnih navika i svesti koliki značaj ovakvi programi imaju za zajednicu.
”Kako očekivati da neko ko nikada nije bio u pozorištu sada sa lakoćom dovede dete na predstavu? Zato se trudimo da svojim programima obuhvatimo i decu i odrasle, one koji redovno posećuju kulturne manifestacije, ali i one kojima je to prvo iskustvo. Nastojimo da pratimo potrebe zajednice i prilagodimo tempo njenim interesovanjima i navikama“, objašnjava Aleksandra.
Ističe da je pokretanje aktivističkih i kulturnih programa u malim zajednicama izazovno, ali i veoma inspirativno i motivišuće kada vidite da upravo ovakve aktivnosti pokreću zajednicu.
S obzirom na to da je u pitanju većinsko ženski kolektiv u malom mestu, Aleksandra navodi da se time doprinosi građenju sigurnog i podržavajućeg mesta za zajedničko učenje i deljenje znanja i iskustva.
Seoski kulturni centar Markovac pokazuje ne samo da prostor za obrazovane žene u ruralnim sredinama i njihovo profesionalno usavršavanje može da funkcioniše, već i da može biti tlo za istraživanje i razvoj inovativnih programa, poput rodno pravedne biblioteke, kamišibaji pozorišta, biblioterapije..
”Centar je postao i inspiracija drugim ženama, koje su poželele da slične inicijative pokrenu i u svojim selima, a sada vode ogranke Čitaonice i imaju priliku da redovno razmenjuju i nadograđuju znanje i iskustva, ali i da šire mrežu saradnica“, navodi Miladinović.
Prema podacima sa sajta SKC-a, biblioteka u ovom trenutku ima 520 članova, što je petina stanovništva Markovca.
Danas se ideja o rodno pravednoj čitaonici proširila i u drugim zajednicama, u ostalim ograncima Čitaonice. Samo u Markovcu knjige se izdaju na tri lokacije: u domaćinstvu Nade Babić, koje je centar aktivnosti, Domu kulture i Domu zdravlja.
Aleksandra, koja je po struci psihološkinja, paralelno sa razvojem programa u SKCM-u, radila je u školi i završavala edukaciju iz sistemske porodične terapije.
Rad u ruralnoj sredini ima svoje izazove, među kojima se ističu ukorenjeni društveni obrazci, koji utiču na način na koji ljudi percipiraju teme mentalnog zdravlja, obrazovanja i društvenih promena. ”Psihoterapijska perspektiva pomaže mi da prepoznam i razumem otpore i zabrinutosti koje pojedinci imaju, dok mi aktivističko iskustvo daje alate da ove procese ne posmatram samo kao prepreke, već i kao priliku za postepeno građenje poverenja i osnaživanje zajednice“, objašnjava Miladinović.
Kao najteže ističe one situacije u kojima nije reč o sukobu između obaveze i želje, već o izboru više podjednako važnih potreba i aktivnosti. ”Izazov nije samo pronaći ravnotežu između svih ovih uloga, već promisliti o prioritetima, prihvatiti realnost i neke neminovne izbore i pri svemu tome, ne zaboraviti brinuti o sebi“, zaključuje Aleksandra.
Foto: SKC Markovac
