Ko želi da pešači i da isproba čari zdravog, zelenog i sporog turizma, u Šumadiji će imati izbora. Sakupljanje šljiva u sezoni, pečenje rakije, učestvovanje u kosidbi, oblačenje i fotografisanje u narodnoj nošnji, čuvanje ovaca i muža krava i pravljenje domaćeg sapuna, neke su od aktivnosti koje su se vratile u modu
U Kragujevcu i okolini turisti najčešće biraju uređene staze na planini Bešnjaji, poznatijoj pod imenom „vazdušna banja“, a čiji najviši vrh iznosi 613 metara, ili nešto dalje, na Gledićkim planinama (922 m), između Kragujevca, Gruže i Levča.
Andrej Ivošev iz Planinarsko-ekološkog kluba Gora iz Kragujevca, rekao je za Priče sa dušom da na Bešnjaji postoji splet markiranih staza za turiste, da se prilikom pešačenja prolazi pored prelepog kanjona, kao i da je ovaj klub počeo uređenje lokaliteta Đurina česma, gde će biti učionica na otvorenom, za najmlađe.
Neobičan reljefni fenomen i deo nekadašnjeg ugašenog vulkana, Borački krš takođe je postao atrakcija za rekreativce (515 m).
Vidikovci sa kojih se pružaju predivni pogledi, stare kuće koje svedoče o predratnoj arhitekturi dvadesetog veka, crkve i seoska groblja pokraj staza i šumska flora animiraju i one, koji inače ne pešače mnogo, da se popnu do vrha. Roditelji sa decom radi boravka u prirodi i fizičkih aktivnosti sve češće biraju ovakve lokalitete za produžene vikende i bekstvo od ustaljenih obaveza.
Ako je šetnja započeta u selu Borač, put navodi prolaznike pored crkve Svetog arhangela Mihaila. Od meštana smo saznali da je prva građevina napravljena u doba srpskog kralja Dragutina, u 13. veku, kao i da je više puta obnavljana – prvi put, stotinak godina kasnije, u vreme kneza Lazara. U porti crkve nalazi se česma sa hladnom vodom, za putnike namernike, za turiste koji žele da krenu ka vrhu.
Sportski ribolov na Gružanskom jezeru
Za ljubitelje vode, i ne tako velike nadmorske visine, tu je Gružansko jezero, veštačko akumulaciono jezero, izgrađeno osamdesetih godina prošlog veka za potrebe Kragujevca i okoline. Za turiste, kajak i veslanje su u pripremi, dok profesionalci uveliko vežbaju nasred jezera. Saznajemo da je sportski ribolov dozvoljen, ali uz odgovarajuću dozvolu.
Osveženje pronalaze u restoranu preko puta, koji, u skladu sa sporim turizmom i nosi ime „Moja duša“ („My soul“).
Zanimljivo je da je na ovom jezeru registrovano oko 180 vrsta ptica, koje se u pojedinim periodima godine, kad je tišina, mogu i čuti.
Posle Gružanskog jezera i koloritnog panoramskog pogleda, slede Gružanski horizonti, mlado seosko domaćinstvo, čiji vlasnici se uveliko bave seoskim turizmom i primaju turiste iz inostranstva.
Reč je o selu Grivac u opštini Knić koje je nadaleko poznato po arheološkim nalazištima od pre 7.000 godina, a koje su prošlog leta i jeseni istraživali arheolozi iz Sjedinjenih Američkih Država (Pitsburg), Hrvatske i Srbije.
– Još osamdesetih godina rađene su analize i istraživanja na ovom terenu, ali daleko skromnija od ovih danas. Supruga i ja smo tokom 17 dana ugostili vrhunske stručnjake koji su najmodernijim uređajima radili na mestima gde je nekada postojala Vinčanska kultura – u Grivcu i u Kusovcu – rekao nam je Dragan Pavlović, koji vodi domaćinstvo Gružanski horizonti sa suprugom Mirjanom.
Zanimljivo je da je Univerzitet iz Pitsburga pre pola veka istraživao lokalitete u Šumadiji, od 1968. godine, sa našim čuvenim arheolozima Dragoslavom Srejovićem i Milenkom Bogdanovićem, kao i da će se arheolozi vratiti ove godine u Grivac da nastave rad. Možda baš ovaj deo Šumadije postane nova atrakcija za turiste koji će istraživati prošlost, a i za decu koja će na ostacima nekadašnjih gradova, danas cvetnim livadama, učiti o našoj zemlji na specijalizovanim radionicama.
Knićka sela – pioniri u razvoju seoskog turizma
Knićka sela bila su pioniri u razvoju turizma u Srbiji u vreme bivše Jugoslavije i skoro svako selo u ovom kraju imalo je po nekoliko kuća koje su se bavile tom granom turizma.
Sakupljanje šljiva u sezoni, pečenje rakije, učestvovanje u kosidbi, oblačenje i fotografisanje u narodnoj nošnji, čuvanje ovaca i muža krava i pravljenje domaćeg sapuna, neke su od aktivnosti koje su se vratile u modu. Turista koji putuje lagano, koji osmatra, uči, upija, u stvari želi da doživi lokalne običaje, da bude deo domaćinstva i da svojoj kući ponese više uspomena i doživljaja nego materijalnih suvenira.
Dvadeset pet kilometara severno, starim seoskim putem, od arheologije ekipa Priča sa dušom stiže do modernog kompleksa za odmor, ušuškanog i sakrivenog u sred jednog drugog sela, Lužnica.
To su etno-selo i bazen na jednom mestu. Neobičan spoj, ali idealan za razvoj zelenog, sporog i zdravog turizma.
Na pedesetak metara od bazena, po prolasku kroz drvenu kapiju, nailazimo na jezero prepuno lokvanja, zelenog rastinja, cveća, ali i njegovih stanara, labudova.
Ovo je raj za decu jer su poniji, jarići, koze, kokoške neobičnih frizura na svakom koraku, ali i dobra lokacija za ljubitelje selfija i zanimljivih fotografija.
Preko Malog Šenja i Pajazitova stiže se do Male Vrbice, kragujevačkog sela koje ima potpuno drugačije, ali nadasve originalno mesto.
Istorija i etnologija protkane izložbom fotografija i karikatura, sa starim vrstama voća u dvorištu, i bazenom i smeštajnim kapacitetima s druge strane.
Vlasnik Kuće Čolovića napravio je i mini-muzej, gde se može videti unutrašnjost nekadašnje srpske kuće i osetiti duh starih vremena: od ognjišta, uniformi srpskog vojnika, oruđa korišćenog u kući, ali i galeriju, u kojoj se posetioci prepuštaju umetnosti.
Ugljarevac, pa Stragari. U ovom čuvenom selu smešten je manastir Petkovica iz 13. veka, spomenik kulture od velikog značaja, čije je freskoslikarstvo u crkvi vezano za vladavinu kralja Dragutina Nemanjića.
Stragari imaju još jednu vrednu umetnicu. To je Jelena Lazić, učiteljica koja u svom domu stvara unikatne suvenire oslikavajući na staklu.
Najpopularniji su „čokanjčići“, odnosno „unučići“ iz kojih se pije rakija, a koji na sebi nose motive Šumadije i sela u kojem Jelena živi.
Ona se već godinama bavi ovim hobijem u Etno-kući Lazić, brojni turisti su joj bili u gostima, najčešće đaci, a osim suvenira, ovde možete pogledati i etno-postavku života naših predaka, nameštaja, vezenih radova – kuvarica, ali se i osvežiti u Lazinom vajatu.
Osim na staklo, Lazići godinama najlepše motive Srbije prenose i na keramiku i drvo, a za svoj rad nagrađeni su Turističkim cvetom koji dodeljuje Turistička organizacija Srbije.
Vodenica kao turistička atrakcija
U komšiluku je još jedna turistička atrakcija, vodenica Cicić na reci Srebrnici. Miroslav Cicić je predstavnik sedme, a njegovi naslednici osme generacije koji održavaju ovo mesto.
Nekada je, u vreme Miloša Obrenovića, na ovoj reci bilo 68 vodenica, a danas samo jedna. Ako posetite njihovu vodenicu ne samo da ćete videti kako se brašno melje uz pomoć vode, već i da ga kupite po povoljnoj ceni i to integralno i projino, od kukuruza, pšenice i raži.
Poput vodenice u kojoj se lagano okreće vodenični točak, tako i gosti ne žure iz Šumadije, već prihvataju njene blagodeti kao svoje. Jer posle vikenda u regiji nasleđa i putokaza, šljive i rakije, šume i staze, ko bi se tako olako vratio u grad, daleko od spokoja koji ga je zaneo.
