Pripreme za prolećnu setvu su u toku, a ukoliko država pomogne subvencijama i kreditima, useva će biti više nego prošle godine. U suprotnom, cena useva bi mogla da bude za trećinu viša.
Prema procenama stručne službe Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, ovogodišnja prolećna setva biće obavljena na 2.737.000 hektara, što je za oko šest odsto više nego lane. Poljoprivrednici svake godine, na osnovu otkupnih i tržišnih cena svojih proizvoda planiraju strukturu jesenje setve u kojoj dominira pšenica. Tokom jeseni zasejano je jedan odsto manje površina pod pšenicom, ali povećane su površine pod ječmom, ražom i ovsom za dva odsto, a pod industrijskim biljem za 18 odsto.
– Troškove jesenje setve u najvećoj meri snose sami poljoprivrednici, pošto država ne subvencioniše tu setvu nekim direktnim sredstvima – kaže Nenad Budimović, sekretar odbora PKS za poljoprivredu. – Ovog marta gorivo je skuplje nego lane, dok su cene semenskog materijala i đubriva na prošlogodišnjem nivou. Država je predvidela sredstva za razvoj biljne proizvodnje od 6.000 dinara po hektaru, regres za gorivo i đubrivo od 6.000 dinara po hektaru, regres za osiguranje useva i regres u visini od 40 odsto troškova skladištenja u javnim skladištima. Procenjuje se da će ovogodišnja prolećna setva biti na većim površinama nego lane zbog tih podsticaja, pa se, uz normalne klimatske, može očekivati dobar rod ratarskih kultura.
Miroslav Kiš, ratar iz Subotice, i lider Asocijacije poljoprivrednika, navodi kako poljoprivreda deli sudbinu celog društva i besparica, posebno u vreme setve, ratare jako pogađa.
– Za setvu je ključno hoće li država ispuniti obećanje i obezbediti nam subvencionisane dinarske kredite sa kamatom od četiri do šest odsto – kaže Kiš. – Ako tih kredita ne bude, poljoprivrednici, koji su zbog niskih cena proizvoda prošle godine potrošili sve rezerve, biće u problemu. Moraće da se zadužuju na osnovu pariteta, a to je loše rešenje. Ukoliko dobijemo kredite, setva će po ceni biti slična prošlogodišnjoj, ali, ako kredita ne bude, cena bi mogla da bude i za trećinu viša.
Vladimir Miklič, sa Odeljenja za uljne kulture, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, procenjuje da će suncokret ove godine „zauzeti“ uobičajenih 160.000 hetkara.
– Prošle godine smo imali nešto veće površine, ali, verujem da će ove godine prošlogodišnja slaba cena neke ratare odvratiti od setve, ali, i pored toga biće zasejano 160.000 hetara – navodi Miklič. – Suncokret tradicionalno, najbolje podnosi sušu i visoke temperature, a ova godina bi mogla da bude takva, pa verujem da će i taj faktor uticati na ratare, da se opredele za suncokret.
Strpljenja za kukuruz
Kukuruz će i ovog proleća, prema proceni Gorana Bekavca, sa Odeljenja za kukuruz, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, biti zasejana na oko 1,2 miliona hektara.
– Uslovi za setvu, međutim, prilično su loši, jer su rezerve zimske vlage u zemljištu relativno male, tako da nam predstoji prilično problematična godina – kaže Bekavac. – Pošto meteorolozi najavljuju padavine, savetujem ratarima da ne žure sa setvom, već da pričekaju, i da započnu radove krajem marta ili početkom aprila.
Novosti
