Setva kukuruza, kako procenjuju stručnjaci, ukoliko ne dođe do značajnog pogoršanja vremenskih prilika, počeće za dve nedelje. Ova naša najzastupljenija žitarica, kako se očekuje, zauzeće oko milion hektara oranica
Za setvu kukuruza priprema se, ovih dana, i Žarko Kobilarov, ratar iz Zmajeva. Kako objašnjava, kukuruzom će zasejati polovinu njiva koje obrađuje, odnosno oko 100 hektara.
Soja će zauzeti preostalih 40 odsto, a pšenica je zasejana na 10 odsto površina.
– Nadam se da ću sa setvom početi za dve nedelje, krajem marta ili početkom aprila, naravno, ukoliko temperatura poraste – objašnjava Kobilarov. – Sada koristim svaki slobodan trenutak da pripremim njive za setvu, i da, kada vreme dođe, samo uđem u njih sa sejačicom.
Sami uslovi za setvu, odnosno cene semena, đubriva, sredstava za zaštitu i goriva, kako navodi Kobilarov, nisu mnogo menjane u odnosu na prošlu godinu. Značajnije je promenjena samo cena goriva.
– Mineralno đubrivo ima sličnu cenu kao i lane, a ko ga je kupovao pre mesec dana, mogao je i da malo uštedi, jer je bilo jeftinije – navodi Kobilarov. – Sredstva za zaštitu, koliko čujem, neće menjati cenu, dok je seme poskupelo za dva i po odsto. Sama promena, na prvi pogled, nije strašna, ali kada se uzme u obzir da mi je potreban veliki broj setvenih jedinca, jasno je da i to dosta košta.
Najveći udarac, kako kaže Kobilarov, ratarima će zadati cena goriva, koje je u odnosu na prošlu godinu skuplje za 30 dinara. Da bi se zasejao jedan hektar, potrebno je najmanje 40 litara goriva.
– Gotovo da sam siguran da će mnoge kolege primenjivati veoma siromašnu agrotehniku, upravo zbog nedostatka novca – jasan je Kobilarov. – Setva samo što nije počela, a subvencionisani krediti za nabavku repromaterijala još nisu počeli da se odobravaju. Samim tim, verujem da će mnogi ratari teško zasejati kukuruz, tim pre što je i zaduživanje, s plaćanjem u jesen, mnogo skuplje.
Dr Goran Bekavac sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo takođe navodi kako setvu ne treba započinjati dok temperatura zemljišta na setvenoj dubini od pet do sedam centimetara ne dostigne 12 stepeni, i dodaje da bi po hektaru u gajenje kukuruza trebalo da se uloži najmanje 800 evra.
– Zima je bila dobra, zemlja je lepo izmrzla i usitnjena je, pa je treba obraditi u što manje prolaza – objašnjava Bekavac. – Moguće je da će ove godine kukuruz da zauzme i više od milion hektara. Računam da će ozbiljni proizvođači, ukoliko žele da im se kukuruz isplati, uložiti u proizvodnju.
Još rano o cenama za novi rod
Kukuruzom se, kako objašnjava Kobilarov, ovih dana trguje po ceni od 17 dinara po kilogramu, dok je cena pšenice, bez PDV, za dinar viša.
– Naravno da je rano da se govori o tome kakvu će cenu ovogodišnji kukuruz imati – kaže Kobilarov. – I pored toga, naravno, kukuruzu ću “dati” sve ono što mu je neophodno, odnosno primeniću maksimalnu agrotehniku, kako bih dobio i adekvatan rod.
