Kako dosad stvari stoje, ovu setvu pamtićemo kao jednu od najsiromašnijih, što po zasejanim hektarima, što po rekordno niskoj upotrebi đubriva. Po onome što se može videti na terenu, posejali smo pšenicom tek polovinu planiranih površina, a ratari su bacili trećinu manje đubriva nego lane. Ionako je Srbija po potrošnji mineralnog đubriva od 80 do 120 kilograma po hektaru na samom začelju Evrope pa čak i regiona, a ove godine zaista smo zaglibili.
– To je višegodišnji negativan trend, a o tome dokle smo dogurali najbolje govore podaci o nekadašnjoj potrošnji. Najviše smo trošli đubriva 1985. godine, čak milion i po tona, da bi za deset godina potrošnja pala na svega 250.000 tona i tu smo dotakli dno. U 2005. godini bacali smo 300.000 do 400.000 tona, a u preteklih nekoliko situacija se popravila i dostigli smo potrošnju od oko 600.000 tona, što je, opet, drastično manje nego 1985. – podseća u razgovoru za „Dnevnik” agrarni analitičar Milan Prostran.
Sudeći po procenama ovogodišnje potrošnje đubriva, polako ali sigurno vraćamo se desetak godina unazad. A po podacima Svetske banke za 2010. godinu, potrošnja đubriva u Srbiji je dva do tri puta manja nego u Hrvatskoj ili Sloveniji.
– Ratari nisu ove jeseni mogli da nađu izvore finansiranja, bankarsko zaduživanje je nepovoljno i posle ovako posne setve i znatno manjih količina mineralnog đubriva datog za osnovnu obradu i setvu, ne treba očekivati velike prinose. A o tome koliko je upotreba đubriva važna, govori podatak da smo te rekordne 1985. godine imali prinos pšenice u Vojvodini od 5,5 tona do šest tona po hektaru, a sada ne treba očekivati više od 4,5 tone – veli Prostran, dodajući da je problem u Srbiji i to što nemamo dovoljno kvalitetnih kompleksnih đubriva.
Takođe, kao velki problem navodi to što su nam njive iscrpljene, a nema stočarstva da im da lek, to jest stajnjak. A na sve to, odvikli smo se gotovo potpuno od upotrebe đubriva u jesenjoj setvi, veli on. Recimo, rekordne 1985. godine, kada smo bacili 1,5 milion tona, čak 900.000 tona dali smo u jesen, a prethodnih godina, kada smo đubrili s oko 600.000 tona, u jesen smo bacali tek 100.000 tona, a sve ostalo u proleće.
– Teško je precizirati, ali recimo da je ove jeseni bačeno oko 30 odsto manje đubriva, što je ozbiljan problem i dovodi u pitanje i prinos i kvalitet. Nije u pitanju visoka cena veštaka, ona je na lanjskom nivou, već je problem finansijska slabost poljoprivrednika, kao posledica niskih cena njihovih proizvoda ove godine, naročito kukuruza kao najčešćeg preduseva pšenici – kaže poljoprivrednik iz Subotice Pavle Kujundžić, dodajući da setva pšenice uveliko kasni i da se ovih dana na subotičkim njivama užurbano radi da bi se nadoknadilo izgubljeno zbog loših vremenskih uslova.
Prof. dr Novica Mladenov s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže za naš list da će se setva produžiti, ali da taj posao obavljen van rokova dovodi u pitanje isplativost proizvodnje.
– Žurilo se da se zaseje jer su u prethodnom periodu uslovi bili nepovoljni i berba kukuruza je kasnila. Što zbog toga, što zbog besparice, posejano je manje pšenice, a bilo je dosta i semena s tavana. Nedostatak fosfora i kalijuma ne može se nadoknaditi, ako nisu uneti na vreme, posle nema svrhe – kaže taj stručnjak, i poručuje ratarima koji sada seju da se opredele za ranije sorte kraće vegetacije i malo povećanje setvene norme – deset do 15 odsto u odnosu na zahteve setvene sorte.
Vojvođani završili tek 150.000 hektara
Po rečima sekretara Odbora za poljoprivredu u PKV-u Đorđa Bugarina, dosad je u Vojvodini pšenicom zasejano samo 150.000 hektara, uz izuzetno malu upotrebu đubriva. Lane je, podseća, Vojvodina imala zasejanih 284.000 hektara, a tako je trebalo biti i ove godine.
Dnevnik
