Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2016. godini dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, ocenjuje kao potpuno pogrešnu meru aktuelne agrarne politike i suprotnu praksi koju su imale zemlje u pridruživanju EU.
Članice Unije su, naime, subvencije namenjene poljoprivredi povećavale dok je kod nas suprotno. Tako su se podsticaji smanjivali najpre sa 100 na 20 hektara a sada su smanjeni i iznosi sa 12.000 na svega 4.000 dinara. To će svakako imati loše posledice u ovogodišnjoj proizvodnji.
– Mislim da će smanjenje subvencija ekstenzivirati poljoprivrednu proizvodnju i da u ovoj godini kao i narednoj mi praktično nećemo moći da računamo na veće prinose nego što su bili u ovoj godini – kaže ovaj agrarni stručnjak.
On objašnjava da je “prema Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2009. godine koji je inoviran 2013. propisano da poljoprivredi pripada minimalno 5% od ukupnog budžeta Republike Srbije. U odnosu na ukupnu državnu kasu agrarna kasa bi trebalo da iznosi najmanje 56 milijardi dinara. Umesto toga dodeljeno je svega 40,5 milijardi što znači da je u startu zakinuto 15 milijardi u poljoprivredi”.
Zaostala dugovanja iz prethodne godine koja će se sukcesivno isplaćivati do kraja marta ocenjuje kao nekorektan potez države tim pre što će izostati obračun kamatnih stopa što nije u slučaju poljoprivrednika kada su oni dužnici za porez i slično.
Ševarlić smatra da nije problem što je Ministarstvo poljoprivrede odnosno Uprava za agrarna plaćanja skratila rok za prijavu gazdinstava koji počinje od 1. marta a ne 1. februara, ali je sporno to što zakon koji je donet pred sam kraj prošle godine a u primeni je od 2016. propisuje da se subvencije mogu koristiti na osnovu kapaciteta koji smo imali u 2015 godini.
– To znači da bi se svi oni poljoprivrednici koji su uneli promene na subvencije moći da računaju tek od naredne a ne u ovoj godini – naveo je Ševarlić.
