Suša, pa potom pad temperature i dosta kišnih dana obeležili su početak vrlo loše sezone za pčelare u južnom Banatu. Oni su praktično ostali bez prve dve ovogodišnje paše od uljane repice i bagrema, a do cvetanja suncokreta će se načekati, jer setva te uljarice još juvek nije završena
Za razliku od prošle godine koja je bila prosečna, ova je za pčelare počela izuzetno mučno. Najpre je suša odložila cvetanje uljane repice, a kada je ona procvetala zbog hladnoće nije stvarala nektar, pa je ta prva paša propala. Slično se dogodilo i sa bagremom koji je najvažniji za pčelare zbog količina i cene tog meda, upozorava pančevački pčelar Vojkan Milutinović.
“Bagremova paša usled onih prolećnih mrazeva u Vojvodini je zakazala. Bagrem je izmrzao, dok je na jugu Srbije bila znatno bolja. Na svim brdima južna strana je izdašno cvetala, ali temperatura je uzela danak. Da bi bagrem medio, potrebno je da noćna temperatura bude 10 stepeni, a dnevna ne prelazi 25, što smo u ovom periodu cvetanja bagrema imali možda sve ukupno desetak dana”, kaže Milutinović.
Nada u suncokret
”Kiša je doprinela da se pčelari uzdaju u pašu na livadama i ritovima i donekle u lipu, dok ne stigne suncokret. Ali, suncokret se i dalje seje zbog ovih kiša, a počeo je da se seje pre tri nedelje. Nadamo se da će ove godine nešto duže trajati, da ima vlage i da će nas poslužuti vreme tamo u julu, avgustu kad bi trebalo da cveta”, navodi Milutinović.
Pod suncokretom će u ovom delu južnog Banata biti oko 27.000 hektara, što znači da će mnogi pčelari za dva meseca nagrnuti u ovaj deo zemlje kako bi koliko – toliko spasli sezonu, ocenjuje Milutinović.
“Znatno smo desetkovani s obzirom na to da je najveća otpkupna cena na bagremovom medu. Reper je da dva kilograma suncokretovovg meda koštaju kao jedan kilogram bagremovog”.
To znači da će ovu godinu moći da izdrže samo oni pčelari koji se ozbiljno bave ovim poslom, pa imaju zaliha robe i novca da finansiraju poslovanje u teškim uslovima.