Prema novom propisu, bez obzira kolika je naknada koju isplaćuju na dnevnom nivou radniku sezoncu, poslodavci su državi dužni da plate 303 dinara poreza i doprinosa. Sezonci s druge strane dobijaju zdravstveno, i osiguranje u slučaju povreda na radu
Računa se da stotinak hiljada ljudi u Srbiji radi sezonske poslove u poljoprivredi, od čega 95 procenta njih nije prijavljeno. Novi zakon koji reguliše sezonski rad treba da uvede red u tu oblast, a državi donese prihod za koji je do sada bila zakidana.
Ovaj propis pojednostavio je način prijave i odjave ovih radnika, jer se to sada radi preko posebnog sajta i to dnevno, u zavisnosti od potreba posla. Osim toga je i pojeftinio angažman radnika.
“Ako gledamo u finansijskom smislu što je poslodavce do sada najviše bolelo, to je što više ne moraju da ih angažuju po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, što je bio najčešći način angažmana, i on je bio jako skup. U ovom konkretnom slučaju do izmene je došlo da praktično bez obzira kolika je naknada koju isplaćujete na dnevnom nivou radniku sezoncu, vi ste državi dužni da platite 303 dinara poreza i doprinosa”, objašnjava Miroslav Rajlić, predstavnik NALED-a.
Sezonci s druge strane dobijaju zdravstveno, i osiguranje u slučaju povreda na radu.
“Radnici dobijaju i pravo na penziono osiguranje. Šta to znači? Znači da su oni u ovom slučaju u potpunosti izjednačeni sa bilo kojim drugim čovekom koji je u radnom odnosu”, kaže Rajlić.
Rešen problem nedostatka radne snage?
Sezonski angažman ne ukida pravo na eventualnu materijalnu pomoć sa biroa, ili socijalnu pomoć, a ti građani mogu da rade ove poslove svih 365 dana u godini, ali se kod jednog poslodavca ne mogu zadržati duže od 120 dana. Poslodavci mogu biti preduzeća i pojedinci, čak i oni koji nisu registrovali poljoprivredno gazdinstvo.
“Mislimo kao privrednici da je to dobro, jer smo prepoznali mogućnost da ostvarimo neke uštede, a da naš posao zbog toga ne trpi”, smatra Nikola Cvetanović iz kompanije “Almeks”.
Poslodavci očekuju da će to rešiti problem nedostatka radne snage.
“Ima ljudi sa pasošima Rumunije i Mađarske koji su našli posao na drugim mestima, i onda ovi klasični radno pravni propisi nas usporavaju u procesu angažovanja radne snage za te sezonske i najjednostavnije fizičke poslove. Želeli bismo da nam ovaj zakon upravo omogući da rešimo taj problem”, kaže Cvetanović.
Olakšano je i angažovanje stranaca. Dovoljno je da su oni ovde prijavili boravište, a za sezonske poslove se evidentiraju preko evidencionog broja stranca.
