Evropska komisija ocenila je da su postojeća pravila za zaštitu sezonskih radnika u Evropskoj uniji i dalje ”odgovarajuća svrsi“, iako se u poljoprivredi i prehrambenoj industriji i dalje beleže slučajevi eksploatacije, nezakonitog zapošljavanja i loših uslova života
U izveštaju o sprovođenju Direktive EU o sezonskim radnicima iz 2014. godine, Komisija je poljoprivredu i preradu hrane označila kao sektore visokog rizika za trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije. Prema podacima iz izveštaja, ovaj oblik eksploatacije porastao je za 70,5% od 2019. godine.
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo čine najveći deo sezonskog rada u EU. Tokom 2024. godine, na ove sektore odnosilo se 72% svih izdatih dozvola za sezonski rad, odnosno 196.650 dozvola. Ukupno je broj sezonskih radnih dozvola u EU više nego udvostručen između 2019. i 2024. godine, sa 115.726 na 273.897.
Izveštaj ukazuje na niz problema koji se ponavljaju iz godine u godinu: loš smeštaj radnika, isplatu zarada ispod propisanog nivoa, neprijavljen i nezakonit rad, kao i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti.
Najveći broj sezonskih radnika iz zemalja van EU dolazi iz Maroka, Bangladeša, Indije, Tunisa i Ukrajine. Samo tokom 2024. godine izdato je 76.579 dozvola radnicima iz Maroka, 53.567 iz Bangladeša, 39.137 iz Indije, 12.675 iz Tunisa i 7.524 iz Ukrajine.
Neujednačena primena pravila
Brisel priznaje da je primena propisa i dalje neujednačena među državama članicama. Posebno se ukazuje na nedovoljan broj inspektora rada, naročito tokom perioda intenzivnih sezonskih poslova, kada je rizik od zloupotreba najveći.
U Italiji su nadležni organi tokom 2024. godine utvrdili nepravilnosti u čak 68,4% od 8.847 inspekcija rada sprovedenih na farmama. Ipak, Komisija u izveštaju navodi da je Italija pojačala borbu protiv takozvanog „kaporalata“ — nezakonitih mreža posrednika u zapošljavanju koje se povezuju sa eksploatacijom radnika u poljoprivredi.
Uprkos ovim problemima, Evropska komisija smatra da samu direktivu ne treba menjati. Prema oceni Brisela, ključni problem nije u tekstu propisa, već u njihovoj doslednoj primeni u državama članicama.
„Prioritet Komisije je da obezbedi potpunu, doslednu i delotvornu primenu i sprovođenje postojećih obaveza“, navodi se u izveštaju.
Sindikati traže jaču zaštitu radnika
Sa ovakvom ocenom ne slažu se sindikati. EFFAT, evropska federacija sindikata u sektorima hrane, poljoprivrede i turizma, smatra da postojeće zakonodavstvo nije dovoljno dobro za zaštitu sezonskih radnika.
Ivan Ivanov, politički sekretar EFFAT-a za poljoprivredu, ocenio je da brojni problemi proizlaze iz zakonskih praznina, posebno kada je reč o pristupu pravdi i jednakom tretmanu sezonskih radnika.
Evropska komisija, s druge strane, poručuje da bi naredni koraci trebalo da budu usmereni na to da sezonski rad postane privlačniji i bezbedniji, a proces zapošljavanja pravedniji. Među predloženim merama su bolje informisanje radnika na više jezika, efikasnije kontrole i strože sankcije za poslodavce koji zloupotrebljavaju njihov položaj.
Za poljoprivredu EU, koja sve više zavisi od sezonske radne snage iz trećih zemalja, pitanje zaštite radnika postaje istovremeno i socijalno, ekonomsko i pitanje održivosti proizvodnje hrane.
