Poljoprivrednici u Srbiji nisu spremni da kukuruz zamene stočnim sirkom, iako ova kultura bolje podnosi sušu, jer za nju trenutno nema dovoljno razvijenog tržišta. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić preporučio je sirak kao jednu od mogućih alternativa kukuruzu u uslovima sve češćih suša, ali ratari upozoravaju da proizvodnja nema smisla ukoliko nema sigurnog plasmana
Poljoprivrednik Milan Bogunović iz Banatskog Karađorđeva već dve godine seje sirak kako bi ispitao njegovu hranljivu vrednost, troškove proizvodnje i mogućnosti prodaje. Kako je rekao za Betu, troškovi proizvodnje kukuruza i sirka su slični, dok je sirku potrebno nešto manje mineralnog đubriva i duže može da izdrži bez padavina.
„Prinos sirka na mojoj parceli je prošle godine na suši bio bolji od kukuruza, 3,5 tone po hektaru, a kukuruza je bilo pola tone“, rekao je Bogunović.
Manje đubriva, više proteina i manji rizik od aflatoksina
Prema njegovim rečima, sirak ima nekoliko prednosti. Sadrži tri do četiri odsto više proteina od kukuruza, a u sušnim godinama na njemu se ne razvija gljiva koja proizvodi aflatoksin, što može biti veliki problem kod kukuruza. Zeleni deo biljke može da se koristi i kao kabasta hrana za goveda.
Ipak, u obroku za stoku sirak ne može potpuno da zameni kukuruz, već mu se, kako navodi Bogunović, dodaje oko 50 odsto kukuruza.
On uprkos dobrim rezultatima ne planira da proširuje proizvodnju sirka, jer industrija nije pokazala dovoljno interesovanja za njegov otkup i preradu u stočnu hranu. Dodatni problem je i cena, koja u postojećim tržišnim uslovima može biti niža od cene kukuruza.
Zbog toga se sirak, ocenjuje Bogunović, za sada uglavnom može proizvoditi za potrebe sopstvenog gazdinstva.
„Ponuda semena postoji, ali tržište nije zaživelo“
Zoran Boca iz Poljoprivredne savetodavne službe u Somboru kaže da kompanije već nude seme sirka kao alternativu kukuruzu, ali da ta proizvodnja u Vojvodini još nije zaživela.
„Sirak je malo zastupljen u Vojvodini, a od kukuruza se razlikuje po tome što je za proizvodnju potrebno do 20 odsto manje mineralnog đubriva i malo bolje podnosi sušu. U ovim uslovima daje kakav-takav rod, ali tržište za taj usev nije veliko“, rekao je Boca.
Filipović: Bez vode nema poljoprivrede
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović ocenjuje da preporuka da se kukuruz zameni sirkom ne rešava osnovni problem domaće poljoprivrede – nedostatak vode i posledice ekstremne suše.
„Na ovakvoj suši ne može ništa da rodi, osim kaktusa“, rekao je Filipović, navodeći da su visoke temperature tokom jula i avgusta ozbiljno oštetile i useve koji inače bolje podnose nedostatak padavina.
Prema njegovim rečima, repa je ostala sitna, dok su sunce i visoke temperature oštetili i suncokret.
Filipović poručuje da bez vode nema poljoprivrede, ali ni bez tržišta nema ozbiljnije proizvodnje sirka. Upravo zato, iako se sirak pokazuje otpornijim na sušu od kukuruza, njegovo širenje zavisiće ne samo od klimatskih uslova već i od toga da li će postojati organizovan otkup i siguran plasman.
