Deset godina u Nemačkoj postoji pokret poljoprivrednika, što konvencionalnih, što ekoloških, od ratara do stočara, proizvođača hrane, koji istovremeno okuplja i aktiviste za zaštitu prirode, okoliša i prava životinja – preko 50 organizacija. Svakog januara, pred veliki berlinski sajam – Zelena nedelja, pod motoom “Siti smo svega!” zajedno izlaze na ulice kako bi upozorili na aktuelne probleme
A što vide kao najveće? Masovnu industrijsku poljoprivredu i proizvodnju hrane, neuspelu agrarnu reformu EU-a, sporazum sa zemljama Merkosura. Bore se za postupno ukidanje pesticida, zaustavljanje genetskog inženjeringa, očuvanje životne sredine, dobrobit životinja i kvalitetnu hranu koju su proizveli mali poljoprivrednici.
Tako su i protekle subote održali svoju godišnju demonstraciju, trubeći s 30-ak traktora ispred zgrade Savezne nemačke vlade kao i ispred sedišta CDU-a.
Zbog pandemije i epidemioloških mera koje su u toj zemlji posebno rigorozne, ove godine bilo je mnogo manje učeniska nego prošlih. Nekada je demonstracijama prisustvovalo nekoliko desetina hiljada protestora, a ove tek oko 150 njih sa 30-ak traktora.
Ali, organizatori su se dosetili na koji način “okupiti” ostale, koji nisu mogli da dođu u Berlin. Tako su prikupili preko 10.000 otisaka stopala onih koji bi inače učestvovali na protestu. “Uprkos pandemiji, pokazali smo da su promene u poljoprivredi važnije nego ikada”, poručili su organizatori posebno naglasivši probleme koje je uzrokovao virus korona.
“Na primeru Tenisa vidimo kako industrija generiše ogromnu dobit na štetu ljudi, životinja i prirode. To nas ljuti!”, kategorični su.
Kritični prema ZPP-u
Dakle, nemački mali poljoprivrednici bore se zajedno sa udruženjima za zaštitu prirode, životinja i životne sredine jer su shvatili da se samo zajedničkim snagama mogu izboriti za svoja prava.
Vrlo su kritični prema kriterijumima Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).
“Svake godine EU preko ZPP-a ulaže 60 milijardi evra. Četiri petine tog iznosa su direktna plaćanja od kojih najveći deo odlazi velikim vlasnicima zemljišta”, upozoravaju navodeći kako takvi po hektaru dobiju oko 300 evra, bez obzira praktikuju li na njima održivu poljoprivredu ili ne. Kažu, novac bi se trebalo koristiti za nagrađivanje održivih firmi.
“Budućnost je u farmerima koji se dobro brinu o životinjama, koji oživljavaju ruralna područja i pomažu u zaštiti prirode i klime. Javni novac za javne usluge – to mora biti vodilja predstojeće reforme ZPP-a”, poručuju.
Ovaj pokret ima velika očekivanja od izborne godine u Nemačkoj.
