Valjevski kraj je u srpskom ovčarstvu dominantno zastupljen sa sjeničkom ovcom jer se na području Kolubarskog upravnog okruga gaji oko 40.000 umatičenih grla ove rase koja je i u celoj zemlji najbrojnija u odnosu na druge rase. To je i razlog zašto tradicionalna Regionalna ovčarska izložba ovaca u Pričeviću kod Valjeva, koja je tokom prošlog vikenda održana 16. put, uz već peti po redu Festival jagnjećeg pečenja, privlači veliku pažnju proizvođača, stručnjaka, posetilaca
Ove godine je za nastup odabrano preko 200 najkvalitetnijih grla od 22 proizvođača, dok je na Festivalu jagnjetine bilo 75 takmičara.
”Sjenička ovca je veoma dobar genotip za ovo područje, vrlo adaptivan, daje dobre proizvodne rezultate u optimalnim uslovima odgajanja”, kaže prof. dr Cvijan Mekić, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član komisije koja je u Pričeviću ocenjivala grla.
Sjeničko stado u valjevskom kraju se iz godine u godinu popravlja po pitanju kvaliteta, ističe profesor. ”Što su priplodna grla kvalitetnija, proizvodnja će biti kvalitetnija, kontrolisana, naši domaćini će onda sa manjim brojem kvalitetnih grla moći da ostvare lepu ekonomsku dobit i da žive od tog posla. Preporučujem im da nastave sa nabavkom prvenstveno kvalitetnih priplodnih grla i da ona sutra budu rasadnik kvalitetnog priplodnog materijala koji ima 20–30 odsto višu cenu na tržištu od merkantilne robe koja ide za klanje”, kaže Mekić, napominjući da je cena trenutno stimulativna za proizvođače, ali i da mi trošimo vrlo malo jagnjećeg mesa po glavi stanovnika.
Nikola Lukić je član poljoprivrednog gazdinstva Tomislava Petakovića iz Gornje Bukovice, koje ima 40 grla sjeničke pramenke. Za tu rasu opredelili su se jer je otporna na ovdašnje klimatske uslove i jake zime. ”Dobra je proizvodnja ove godine, hrana je kvalitetna, grla su u jako dobroj kondiciji, cena je trenutno 350 din/kg žive vage. Kada bi bilo oko 400 dinara, mislim da bi svako ko ima svoju zemlju imao računicu da ih gaji”, kaže Lukić.
Zoran Petrović iz Zlatarića ima stado od 187 ovaca, ne računajući jaganjce. Bilo je kiše ove godine, kaže, utrošeno je dosta žita i koncentrata. ”Da ne radimo oko ovaca svi u domaćinstvu, ne bismo mogli da ih držimo. Mi svakog meseca dajemo 180.000 dinara za koncentrat. Ne trebaju nam subvencije, samo da nam garantuju cenu ovaca, da ja znam po kojoj cenu ću da je prodam i da imam računicu”, navodi Petrović.
