Srbija ulazi u kraj godine sa praznim skladištima maline i snažnim pritiskom svetske tražnje. Kupci iz Francuske, SAD i Čilea već pregovaraju o ugovorima, i to isključivo za domaće premium sorte – vilamet i miker
Skladišta u kojima se čuvaju zalihe malina u Srbiji gotovo su prazna, a slična situacija zabeležena je i u Poljskoj, Ukrajini i drugim zemljama izvoznicama. Prema rečima dr Aleksandra Leposavića, predsednika Naučnog voćarskog društva Srbije i predstavnika naše zemlje u Svetskoj organizaciji proizvođača maline (IRO), srpski proizvođači su ove godine ostvarili najvišu cenu maline, dok su pojedini hladnjačari, zbog nepoznavanja tržišnih kretanja i lošijih ugovora sa inostranim kupcima, pretrpeli gubitke.
Zbog izraženog manjka kvalitetne robe, veliki svetski kupci već sada traže nove aranžmane za sledeću godinu. ”U poslednjih nekoliko nedelja imao sam više razgovora sa otkupljivačima iz Francuske, Amerike i Čilea“, kaže Leposavić. ”Zanimljivo je da su se posebno Francuzi pokazali kao ozbiljni partneri – njihovi kupci traže isključivo malinu vrhunskog kvaliteta, a to je, bez imalo preterivanja, upravo malina iz Srbije.“
Kako ističe, francuske kompanije ne samo da planiraju dugoročne ugovore sa domaćim proizvođačima, već su spremne da investiraju u preradne kapacitete i hladnjače u Srbiji, iz kojih bi se malina distribuirala ka francuskom i japanskom tržištu. Njihov jedini uslov je da se proizvode sorte ”vilamet” i ”miker”, koje se odlikuju stabilnim prinosom i odličnim ukusom. ”Druge sorte koje su poslednjih godina ušle na naša malinogorja, često zbog nedostatka sadnog materijala, ne zadovoljavaju standarde ovih tržišta i ne mogu se prodati kao premijum roba“, objašnjava Leposavić.
Interesovanje pokazuju i kupci iz SAD, koji, uprkos visokim troškovima transporta i carinama, vide priliku da ulože u domaću proizvodnju i preradu maline. Kako navodi, svi sagovornici iz inostranstva ukazuju na rast tražnje u gotovo svim zemljama sveta, što bi moglo da se odrazi i na više otkupne cene u narednoj sezoni.
Ova godina je, međutim, bila izuzetno teška za domaće proizvođače. Rod maline procenjuje se na svega oko 18.000 tona, što je najniži rezultat u poslednjih deset godina i najveći pad među svim izvoznicima. Visoke temperature i nedostatak vlage tokom vegetacije značajno su uticali na kondiciju zasada, pa naredna sezona ne obećava stabilizaciju prinosa.
U globalnim okvirima, Sjedinjene Američke Države su ostvarile najveću proizvodnju – oko 82.000 tona, od čega je trećina namenjena za smrzavanje i preradu. Slede Poljska sa oko 70.000 tona i Ukrajina sa 65.000 tona, dok je Čile zabeležio proizvodnju od 25.500 tona, pri čemu se 75% roda preradi. Srbija, uprkos padu, zadržava status prepoznatljivog proizvođača visokokvalitetne maline, od koje se oko 95 odsto izvozi u smrznutom obliku.
Govoreći o inicijativi za formiranje novog Savetа za malinu, Leposavić naglašava da će od sastava tog tela zavisiti njegova stvarna svrha. ”U prethodnim radnim grupama često su učestvovali i nekompetentni ljudi, čiji su medijski nastupi i nerealni zahtevi nanosili više štete nego koristi. Ako želimo napredak, Savet mora da okuplja stručnjake koji poznaju tržište, proizvodnju i potrebe kupaca. Njegov osnovni zadatak trebalo bi da bude definisanje pravaca razvoja, poboljšanje plasmana i jačanje ugleda srpske maline u svetu“, zaključuje Leposavić.
