U Srbiji nema mnogo proizvođača sadnica leski, pošto se one veoma teško proizvode. Imamo oko 50.000 žbunastog i oko 50.000 stabala kalemljenog lešnika na godišnjem nivou, procenjuju rasadničari
Nakon Japana i Australije, Srbija je postala treća zemlja na svetu koja može da izvozi sadnice leske na teritoriju Evropske unije.
U Srbiji trenutno sadnica leske košta od 150 dinara (oko 1,27 evra) do 250 dinara (2,12 evra) za žbunasti lešnik, odnosno od 480 dinara do 600 dinara za kalemljeno stablo. Pretpostavka rasadničara je da bi izvozna cena mogla da bude oko pet do šest evra.
Ova tema mogla bi da bude vrlo aktuelna u narednom periodu, posebno zbog najave da se uskoro očekuje i odluka o izvozu sadnica ostalog koštunjavog voća.
”To je odlična vest. Izvozio sam ranije sadnice za Grčku, još dok smo živeli u Jugoslaviji. Nažalost, za Hrvatsku nećemo moći nikada direktno da izvozimo, već će to jedino biti moguće preko Italije i njihovih rasadnika. Sama odluka da možemo da izvozimo sadnice leske u zemlje EU predstavlja boljitak“, objašnjava Zvezdan Stefanović iz rasadnika ”Polis“, iz sela Konjuh kod Kruševca.
Prema njegovim rečima, zna se da bi cena sadnica leski u izvozu bila između pet i šest evra, kada je reč o kalemljenom lešniku, dok bi žbunasti bio oko dva do tri evra.
”U EU su te sadnice dosta skuplje, ali mi možemo da idemo po ovoj ceni, kako bismo privukli njihovu pažnju. Međutim, u Srbiji nema mnogo proizvođača sadnica leski, pošto se one veoma teško proizvode. Zato imamo oko 50.000 žbunastog i oko 50.000 stabala kalemljenog lešnika na godišnjem nivou”, naglašava Stefanović.
Evropskoj uniji je, smatra on, zapravo interesantan samo kalemljeni lešnik (u formi stabla), dok ih žbunasti ne interesuje previše.
”Očekujemo bolju prodaju sadnica. U izvozu za krajnjeg kupca sadnica bi koštala isto pet evra plus cena transporta i ostalih troškova. Izvozili smo do sada u Grčku i Bosnu i Hercegovinu. Dosta zavisi od toga kako ćemo ući u celu ovu priču, jer gorivo je sve skuplje i skuplje, kalemara ima sve manje, ali pokušaćemo da opstanemo na tržištu i budemo konkurentniji u odnosu na druge zemlje“, objašnjava rasadničar Stevan Savić iz lazarevačkog rasadnika ”Argus“.
Da podsetimo, Srbija je odlukom Evropske komisije postala jedna od prvih zemalja koje su uspele da pripreme obimne materijale, koji su podrazumevali i prikupljanje svih naučnih i tehničkih podataka ikada objavljenih po pitanju štetnih organizama vezanih za lesku, uključujući i sistem organizacije kontrola, kao i izveštaje o registraciji pesticida.
