Motike kojima se nekada kopalo na njivi poslužile su umetniku Milošu Šariću da napravi skulpture od gvožđa. Ovaj vajar predstavlja dela na izložbi ”Svi moji preci” u Galeriji SKC-a i one su deo istoimene serije radova nastalih tokom proteklih šest meseci. U skulpture je ugrađeno više od dvesta elementa skupljanih šest godina
– Aparat za varenje bio mi je glavni alat. Njime sam spajao delove gvožđa i od njih napravio radove koji upućuju na porodicu: ”Stub”, ”Kuće”, ”Prsten” i ”Put”. Motika je jedno od prvih oruđa koje je čovek počeo da koristi i vekovima je obezbeđivala koru hleba i krov nad glavom. Novi, brzi ritam života u kome ima dosta otuđivanja i među članovima porodice, skinula je sa životne scene motiku – objašnjava autor.
Kreiranjem umetničke priče u koju je utkana i sociološka potka, Šarić je hteo da ukaže koliko je važno osvrtanje na prošlost, ali i činjenica da je usled protoka vremena došlo do promene načina rada, životnih vrednosti i uslova opstanka.
Skulpture su tu i da podsete na ljude koji su koristili motike i živeli od fizičkog posla.
Miloš kaže da je motike skupljao na otpadu, mada ima još domaćinstava u selima gde se one koriste, ali on ih je prepoznao kao odbačene upotrebne predmete kojima se može dati novi život.
– Izložba je zato i osmišljena tako da odbacuje sve suvišno – tema, jezik i simbolika materijala čine se dovoljno jasnim. Skulpture su izložene bez postamenata, oruđe je na podu pa su motike simbolično vraćene na zemlju kojoj pripadaju, a imaju ulogu i da posmatrača donekle „spuste na zemlju” upućujući ga na realnost današnjeg čoveka – objasnio je Miloš.
Prema njegovim rečima, mukotrpni fizički rad uglavnom vezan za prirodu, koji podrazumeva obradu zemljišta i izdržavanje i čuvanje porodice, pa i šire zajednice na okupu, danas se ne bi mogao predstaviti motikom, odnosno bilo bi teško ovaj model življenja koji je proizišao iz jednog sistema vrednosti prepoznati u modernom miljeu.
– Motike u ovoj ulozi kakvu im je dao Miloš ukazuju na ustaljeni sistem navika i merila današnjeg potrošačkog društva. One stvaraju vezu između njihove nekadašnje i današnje funkcije. Elementi od varenog gvožđa nadovezuju se poput karike, uspostavljajući odnos preci – današnji čovek – potomci. Tako se otvara dijalog u koji svaki posetilac može da se uključi jer je tema Šarićevog rada univerzalna. „Svi moji preci” zapravo su svi naši preci – navela je dr Jelena Pavličić u katalogu izložbe.
Miloš Šarić vajarstvo je završio na Fakultetu umetnosti u Prištini – Zvečanu, a master akademske studije primenjenog vajarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu je i doktorirao. Dobitnik je treće nagrade žirija i publike na konkursu „Beogradski čitač” 2015. godine. Izlagao je na samostalnim i kolektivnim postavkama u zemlji i inostranstvu. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a.
Postavka je otvorena do 24. februara.
