Iako se koristi manje od jedan odsto pčelinje paše izvoz meda iz Srbije prošle godine je rekordan. Uz pomoć države, mogao bi biti veći jer se sada koristi manje od jednog procenta pčelinje paše.
Da je srpski med cenjen i po kvalitetu prepoznatljiv i van granica pokazalo se i na 4. Međunarodnom sajmu pčelarstva u Temišvaru, gde je svoje proizvode predstavilo tridesetak naših pčelara.
Sajam je bio dobra prilika za još bliže upoznavanje i razmenu iskustava naših i rumunskih pčelara, a razlike su velike.
Predsednik Udruženja pčelara Rumunije Joan Fetea kaže da pčelarstvo ima značajno mesto u privredi njegove zemlje.
“Ovom granom bavi se milion i četiristo hiljada porodica sa godišnjom proizvodnjom od 23.000 tona meda”, objašnjava Fetea, dodajući da u perspektivi računaju na rast proizvodnje.
Za razliku od Rumunije, mi imamo samo 30.000 pčelara, koji godišnje proizvedu od tri do pet hiljada tona meda, što je pet puta manje od suseda. Dok Rumuni raspolažu sa oko 300 košnica po gazdinstvu, naš prosek je od 25 do 30 košnica. Suština je, kažu naši pčelari, pre svega, u odnosu države prema ovoj privrednoj grani.
Branko Kaurin, pčelar iz Novih Kozaraca, iznosi iznenađujući podatak da rumunski pčelari od države dobijaju 80.000 evra bespovratnih sredstava, od čega trideset odsto moraju da opravdaju računima.
“Mi dobijamo svega 500 dinara po košnici”, kaže Kaurin.
Dušan Vorgić, pčelar iz Novog Sada, uglavnom je zadovoljan onim što je video na sajmu.
“Kvalitet meda ovde je na jako visokom nivou, jer imaju bagrem i ostale paše kao kod nas”, smatra Vorgić.
Na sajmu su se našli i naši proizvođači opreme za pčelarstvo. Jon Čoloka iz Vršca ceni da mi imamo kvalitetniju robu od Rumuna.
Na dvodnevnom sajmu veliku pažnju izlagača i posetilaca izazvala su predavanja naših stručnjaka o razvoju pčelinjih društava, medonosnoj paši i bolestima u pčelarstvu.
RTS
