Sokobanjski kraj je poznat po domaćem i divljem voću, a sestre Nena Marković i Marina Todosijević iz Vrmdže su pre nekoliko godina odlučile da ono što uberu u svom dvorištu, ali i divlje voće koje raste u ovom kraju, “pretvore” u poslastice
U njihovoj kuhinji nastaju koncentrovani, pasterizovani voćni sokovi, odnosno sirupi od zove, maline, višnje, divlje i domaće kupine i drenjina. Među ovim vrmdžanskim slatkišima našli su se i slatko od malina, kupina, višnje i šljive, a ove godine su prvi put napravile i džem od drenjina. Koriste i trnjinu, za koju Nena kaže da je neki danas zovu aronija, ali je domaća trnjina iz Vrmdže mnogo kvalitetnija i zdravija, kao i dren koji je bogat mineralima i vitaminom C.
Specifične su po tome što je sve što naprave originalnog ukusa.
– Pravimo sokove, džemove i slatko samo od onoga što raste u našem selu, što možemo da uberemo, bilo da smo to same zasadile, bilo da je divlje voće koje raste u Vrmdži, poput šumskih bobica. Koristimo samo ono što proizvedemo, ne kupujemo na pijaci, ili ono što raste divlje u selu i što uberemo – priča Nena.
Pre nego što su nastavile tradiciju svoje majke od koje su i “ukrale” recept za domaće poslastice, zasadile su voće, te u njihovom dvorištu u selu Vrmdža rastu višnje i maline. Gotov proizvod koji se nađe u teglicama ili staklenim flašama je bez aditiva, konzervansa i dodataka poput vanile ili veštačkih boja. Posla ima tokom cele godine, jer sve što uberu se vrlo brzo nađe na šporetu.
– Radimo u zavisnosti od toga kad koje voće stiže, ali preko cele godine ima posla. Prvo u proleće zova kada procveta pravimo sirup. Nismo pristalice toga da zamrzavamo pa pravimo, jer se oseti drugačiji ukus. Maline koje smo posadile su one koje rađaju tokom cele godine, tako da tu stalno ima posla – pojašnjava Nena.
Radi cela porodica
Ovaj posao zahteva dosta vremena, jer se ubrano voće nalije vodom da “ogrezne” i nakon nekog vremena pasira i sa šećerom kuva. Potom se, dok je još vruće, nalije u zagrejane tegle i flaše, utopli i ostavi da se hladi. Poslastice tako napravljene mogu da stoje u špajzu i više od godinu dana, jer ih “održava” šećer koji se trude da “zakinu”, jer nije zdrav.
– Nije nam naporno, jer uživamo u tome, i u pripremama i u samom spremanju. Leti smo maltene svaki dan gore u selu, tamo uvek ima posla, velika je bašta, tamo su nam roditelji. Imamo gotovo sve i sada na pijacu idemo da prodajemo, ne da kupujemo. Koliko god da je to fizički teško, nama i taj napor prija – ističe Nena.
Osim sestara, u posao su uključene i njihove porodice, u kojima ima petoro dece od 4 do 22 godine, a svi zajedno prave poslastice na kojima su Nena i Marina odrasle. Muškarci su uglavnom zaduženi za obrađivanje zemlje i berbu, žene za kuvanje, ali ima posla i za najmlađe i cela porodica radi, da bi kasnije zajedno mogli da se slade onim što su napravili.
– Unazad 20 godina mi to pravimo, a pre toga je naša majka za nas to isto pravila i trudimo se da to bude što prirodnije. Mi u kući nemamo kupovne sokove, kupujemo ih samo za neku priliku – kaže Nena.
Plan im je da sledeće godine naprave džem od višanja i maline, kao i da eksperimentišu i u svoje proizvode dodaju domaće začine poput nane i drugog bilja koje raste u Vrmdži. Cilj im je i da se “probiju” na tržište vrmdžanskim slatkišima i da razviju porodični biznis.
Udruženje “Vrmdža domaća radinost” okupila Beograđanka
Jedan od načina da prošire svoj krug kupaca je i Udruženje “Vrmdža domaća radinost”, ističe Nena, u koje su se uključile početkom godine, kada je i oformljeno. Zanimljivo je da je Udruženje nastalo zahvaljujući inicijativi Dragane Tomić Pilipović iz Beograda, koja se sa suprugom i decom doselila u Vrmdžu iz prestonice.
– Ona je predsednica i pokretač Udruženja, a doselila se sa porodicom u ovo selo, poput mnogih koji dolaze iz Vojvodine i Beograda, iako nisu uopšte iz ovog kraja. Dragana ima organizaciju koja se bavi preduzetništvom i onda je došla na ideju da udruži nas žene, da bi lakše došle do kupaca i njenom inicijativom je udruženje nastalo januara ove godine – pojašnjava Nena.
U Udruženju koje okuplja domaćice iz Vrmdže zasad ima 13 žena koje se uglavnom bave proizvodnjom sirupa, džemova i slatkih namaza, a Nena kaže da ima i onih kreativnijih koje izrađuju magnete od testa i suvog cveća, oslikavaju čaše i lejke. Sve je autentično i iz vrmdžanskog kraja, a neke domaćice eksperimentišu i prave džem od mušmula, kao i poslastice bez šećera.
Među njima ima i mladih koji su odlučili da ostanu na selu, bave se poljoprivredom i tako iskoriste “kućne poslove” da “napune” kućni budžet. Najveća prednost svih članica i garant za kvalitet je, kako kaže, to što je sve iz Sokobanje, sela Vrmdža i sa Rtnja.
– Poreklo tih proizvoda je garant za prodaju, za kvalitet – napominje Nena.
Članice Udruženja su dosad svoje proizvode izlagale na manifestacijama u Knjaževcu, Sokobanji, u podnožju Rtnja i na filmskom i penjačkom festivalu u Vrmdži, a cilj im je da prošire svoj krug onih koji će moći da probaju njihove domaće slatkiše i unikatne predmete koje prave s ljubavlju. Svoj rad predstavljaju i na Fejsbuk stranici, gde svaka domaćica dobija prostor da prikaže svoje umeće.
