Očekuje se velika nestašica junećeg mesa, naročito sledeće godine, ali se baš zato isplati baviti se uzgajanjem jer su otkupne cene visoke i postoji potražnja, napominje predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco

“Sada je broj junadi u tovu proseku šest grla po farmi. Većinu ponude čine male farme, čije postojanje nije opravdano ekonomski niti njihovi vlasnici vode računa koliko košta taj tov, već proizvode junad za sezonu, pred prolećnu setvu. Tada prodaju recimo 4-5 bikova. To su oblici pomoćnog finansiranja, što utiče na cenu kvalitetne junadi. Mali proizvođači prodaju samo da bi prodali i cena bude nerealno niska, tako da su oni koji se ozbiljno bave uzgojem u problemu”, kaže Keco.

Keco napominje da, kada bi država odmah počela sa određenim promenama u agraru, potpuni efekti bi se videli za tri godine.

“Zbog špekulativnog ponašanja klanične industrije, nakupaca u stočarstvu, a pogovoto u svinjarstvu i tovnom govredarstvu, mi smo sa stočarstvom kao udelom u poljoprivrednoj proizvodnji pali ispod 30 odsto, što je donja granica da se država ne proglasi siromašnom i nedovoljno razvijenom u agraru”, ističe Keco i dodaje da na jednoj strani imamo velika ulaganja u mehanizaciju i priču o bogatim kompanijama u izvozu, a kada se posmatra sve u celini beleži se veliki pad.

U delatnosti „uzgoj goveda i bivola“ u Srbiji je registrovana 51 firma i četiri preduzetnika. Ukupni prihodi ovog sektora nisu se značajno menjali u protekle tri godine, pa su išli od tri milijarde dinara u 2019. (3.001.725.000), preko 3.783.801.000 dinara u 2020. godini, da bi prošle godine dostigli 3.484.655.000 dinara.

Biznis