Otkup šljive – čačanske lepotice i još nekoliko sorti ranih šljiva, završen je bukvalno i pre nego što su ove voćke uspele da sazru u višim, brdskim predelima zapadne Srbije. Stručnjaci ističu da su u voćnjacima na nižim nadmorskim visinama šljive ove godine sazrele mnogo ranije nego u višim predelima, da je ovogodišnji rod gotovo rekordan, pa su brzo zadovoljene potražnje inostranih kupaca, te da je najveća količina ranih sorti šljive otišlo za preradu – u džemove i sokove.
Zbog ovakvih prilika, voćari u dragačevskim selima i u višim predelima ovog dela Srbije hvataju se od muke za glavu. Nadali su se da će uzeti neki dinar za šljive, čije se grane od roda savijaju do zemlje. Međutim, po svemu sudeći, sav rod završiće u kazanima za pečenje rakije, pa će ove godine u čačanskom kraju i okolnim mestima biti srpske mučenice napretek – procena je da će u celoj zemlji biti ispečeno oko 35 miliona litara ljute rakije, i još toliko meke šljivovice.
– U pojedinim zasadima čačanska lepotica postigla je prinos od 30 do 34 tona po hektaru, što je do sada nezabeleženo – rekla nam je istaknuti stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku dr Ivana Glišić.
– Trenutna cena od 0,2 evra po kilogramu šljive koja će završiti u rakiji je isplativa, i zato je to jedno dobro rešenje nastale situacije. Uostalom, dokazano je da se od ove sorte može napraviti rakija visokog kvaliteta.
Prema našim saznanjima, tek male količine “lepotice” i još nekoliko ranih sorti domaće šljive ove godine su otišle za stonu upotrebu, za rusko tržište, koje je, inače, veoma zahtevno. Najveći deo pristiglog modrog voća otišlo je na smrzavanje i u preradu. Za kilogram se plaćalo od 20 dinara na startu otkupa pa do 15 dinara na kraju.
– Imamo oko 800 stabala “lepotice”. Uložili smo dosta novca na pripremu i prskanje. Imamo odlične rezultate, jer prinosi nisu bili nikada veći. Nažalost, sada nemamo kome da je prodamo, pa ćemo sve morati da stavimo u kace za rakiju. Siguno će biti više od 120 lampeka – ispričao nam je voćar Milutin Miljković iz Dragačeva. – Nećemo moći da povratimo ni uloženi novac. Ali sigurno je da će biti dobre rakije, čija cena takođe ne može da donese dobru zaradu.
U rakiju ide 90 odsto roda
Svake godine se sa 49 miliona stabala šljive, koliko se procenjuje da ih ima na 244.000 hektara pod ovom voćkom, ubere u proseku po 600.000 tona požegače, stenleja, čačanske lepotice, rane i najbolje… Od ove količine tek deset odsto se na domaće i strano tržište plasira kao stona šljiva, dok ostatak ide za preradu, i to najviše, oko 80 procenata, u kazane za pečenje rakije. Ove godine, međutim, očekivani prinos je oko 800.000 tona šljive, a u rakiju će otići skoro 90 odsto roda.
